Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Стр. Б45

2. Народност српску чувајте н стојте чврсто на бранику, да вам се име ни језик не крњи, особито у данашњем добу, кад многи оће да нас од нагаег одроде и друго нам пме наметну. Мн не присвајамо туђе, ми не кажемо, да је наше, што није наше, но зато и опет чувнјмо своје, да нас мдађн нараштаји не проклињу и не пристрасна историја не осуђује нас. Оно поносно и најдраже нам име: Србин, нека звони из уста наших свагда и пред сваким. Нека њежне мајке своју невинашцад уче, да међу ирвим ријечима: „мама" и „тата" знају протепати и то красно и лијепо име: „Србин". 3. Црква је духовна мати иас свију. Држите је и чувајте; красите је клаком н каменом, иконама и златнијем крстовнма; поштујте је као мајку српске школе ; долазите у њу и што чешће походите је, јер је то једино на земљи мјесто, у коме сам Бог обитава. Молите се Богу јутром и вечером, свагда и на сваком мјесту, но сјетите се и тога, да су Богу прнјатне молитве, ако их више људп заједнички престолу Божијем шаљу. Бог је људима највеће добро, па и опет велим, молите му се, благодарите му, уздајте се у њега, и чините све оно, што вам он кроз св. писмо у цркви својој даје знати. 4. НГкола српска је вама потребна, јер се у њој кују они ланци, који нас за Бога, вјеру и народност нашу вежу. Српска школа, српско нме, српску славу и српске јунаке помиње и слави. Чувајте је, па сте сигурни, да вас неће тако лако струја туђинштине ухватити и од свога разлучити. Са српском школом, ионосни сте и чувенн. Будпте јој и на даље оно, што сте и до сад па за вас ннти ћемо се стидити нити икад бојати. б. Овдашња српска црквена општнна, сваке је хвале достојна. Она чува углед евоје иркве и школе а дужности врши савјесно на опште добро своје браће суграђана, и с тога јс баш тако чувена, те ужива добар глас и повјерење међу свима нашијем општинама у Босни и Херцеговшш. Заслуге јој признаје евак, па сам ија био, јесам и остаћу поштоватељ њен и ствари ћу њене увијек, колико могао, браннти и заступати. Ако н ко могне доказати, да сам ја кад год био против овдашње црквене општине, па та ма из који личности да се састојала, оида ни моје рпјечи немају мјеста и не поклоните им повјерења.

Сваки човјек обичпо жели боље, него што је у самој ствар, но ја велим, останите господо општинари, као што сте досад били, па ће ваше народно и црквено добро увијек напредно бнтн. Живили! и Божија помоћ нека вас увијек руководи, како би црквено-школске послове увијек на опште задовољство вршити моглп. Пазите ваше свештенике и учитеље; јер се каже, да је будућност оније људи осигурана, који своје заслужне људе цијенити умпју 6. Свештеницн и учитељи нека врше своју дужност и свагда се сјећају народа, од кога су изашли п коме служе; нека не рачунају на своје заслуге тодико, колико на повјерено нм народно добро. Нека се називају достојни пастири свога стада, па ће онда достојни бити и оне заслуге коју им народ, од своји уста закидајући, даје! Школа и црква тијесно су скопчане, па за то и учитељ са свештеником мора и треба, да се слажу а народ опет, како једном, тако и другом своје поштовање да указује. 7. На седмом одјељку ове моје поуке, вама се обраћам драга моја дјецо! Ви сте благо, којим је Бог обдарио родитеље ваше; на вама ће свијет остати, па будете ли ви ваљани, добри и поштени, и свијет ће ваљан и поштен бити; застраните ли, Боже сачувај, ви и потонете ли у дубину неморала и развратности, онда ће нам и свијет бити изопачен н опасност пријети ће роду нашему. Владајте се лијепо, учите добро п марљиво, слушајте науку, која вам се у школи предаје, а уз све то, повинујте се родитељима, учитељима и свима старима, па ће те бнти добар и честит народ. Добру и посдушну дјецу свак воли, па их и сам Бог благосиља, дајући свакоме срећу и дуго земаљско живљење. Који од вас сврши основну школу, тај одмах нека се лаћа, па то било ма каква заната ; јер занат неда просити. Занат је у невољи, а впше пута и без невоље храна, избјегавајте хрђава друштва и гледајте свагда што бољи и паметнији раде, па тако чините и ви. 8. Ви велики, пазите н потпомажите мале; старији, будите прнмјер и добри млађима; госиодари, пазите ваше слуге, као и другу домаћу чељад; и не закидајте им од уговорене плате; а ви слуге, радо и весело вршите вољу евојих господара и чувајте господарско добро, као п своје, па ћете заслужити, да и ви по времену постанете господари. Будите поштени, макар да