Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9 II 10

јека-науком. Држммо и од сад, као до сад; сад баш, кад се у мутници риба хвата, — да нас и иа даље могу зватн „Србима". Гај имо: „Здравље, науку и знање, паштен рад; Да небуде у народу јад!

ЈБепоту, слогу и љубав, То јс свачи понос велики н убав. Говорио у Рељеву, 22 1. 1889. Никола М. Шкорнћ богослов IV. године. * * А сада свештеник у Вршанима.

Српске старпие. Пише: М. С. Попо вић. I. Зборник Божидара ВуковиЂа, печатан у Всиецији.

Ову српско-словенску књпгу, ннјесам рад описнватн, иошто је већ неколико пута опнсана. Године 1888. оиисао је оваки зборпик г. Филпп Радичевпк цетињскн прото1)акон, у 17 броју „Јавора"; и на жалост награбусио је, добивши масиу попару од г. Дп.мнтрпја Руварца, те му до-

каза.

, да је пстп зоорник подрооппје

љеише — још приЈе оппсап, него што )е госп. Филпп. Ја ћу псппсати из овог зборппка само кад је почет п кад је довршен зборник, што молим, да ми сс ие замјерп. — На крајњем листу, при ј ,пу стоји слиједиће: „ПоЧ! [! П!!!.!ТК [|'А ['"г.1.1 11 КЖћГГћКНИА кннгл, ,тцл ГЈонГи, и"Г, днћ. Л [ћкркшнк, ,и[цл пбноуЈрГл, 0), днк ИкиетцТеук. Прнке.шко.чоу .шдјшо трнтн нлчммткоугсцЈоу его кк кр-б.н! то". Испод овога почиље даље: ,,СпчКрКШН [! [Г а ,1.,\ II КЖК1ТККНЛА КИН ['(I, гГме .ин [ккорннкк. О екгг Г л, кк ,1-бто, з -нз (7046). и ш рождк(Тм ј ^К,|, нфлн (1538.) Кро"у [.шцоу, н "Г. (18.) ||,1о"у, §"Г (16). н нднктГшн, л"Г (11.) ш(н6к,ш 'Г(, д (9) з,1и'то1е число, дГ (19.) жиути, м (1.) .1К1Ји, пеноуирм, дТ (19.) ннк. 6 'укнетцГе^к •; . . . Да.ве је ири диу одерапо. Из овога се впди, да је 01 ај зборнпк на двпје године пред смрт Божидареву довршен. Почетни Ј *е лист са свл.ч пзвађен, кога овдје нема. На задп.ој ко]шци пзпут] а, која је од дркста, а залпјспљена бпјелом артпјом,

зарезано је ножем четвероуголио. .V томе четвероуглу стоји руком написаио: С'Г,| КННГИ р !К0 .1Ш [кокорннк. /П^[(т)л оуггико.шн^ ше1ц.1 пим^ ,|'3'к гр^шнш попт! (Д)'Гшн1ше т(н.1индрк ,п"(ј 3'рн',Г (7151.) (>д Христова Јјођеп.а 164;3. године Л|ц[,1 ГНВ . . Н "Г (18.) ДН'К 0\' у [ТИК0,1ИНИ (к)'К до.иУ кгр пи(к).ш К\'|0НЧ1!. Испод овога стојп другом руком: „Лзк грешннн", а према овоме стоји: „лзк [,инр!НИ (д)нАКОН ,ШТ01Н! ПрШ[(Б)!Ц|!Н,1ГО ,1ШТрОПО .Шт(,|) ,1р [!ННН (Арсенпје 38. хумски владика, којп је у Требињу био 1716. год.; а замнјепио га Аксентије 1729. г. ЈЗпдн Шематпзам хе])ц. дијецезе од 1890. г. чланак први од Н. Дучића, архимандрпта). Па даље ишпе: „Вк.нто шро(ж)(тк,1 пукг. (1723. г.) Дакле и ово доказује, да је тада био хумски митрополит Арсенпје. Због овога сам најнише и препиеао оно пз Божидарепа зборппка. Мнслпм, да неће битн иа одме/ган.е. Како је овај зборнпк дошао довлен, мучно је знатн. Сигурио, да је и он донешеи из ппвског манастира; пошто мп п овдашп.е свештепство ј *едпом пјш.јпком рече: да су црквене кшиге — што се у Фочи налазе, нећпио.м донпјете пз истог ппвског манастнра. У овом запнсу, што стојп црква устиколлиска, то је С тога, јер је у оно врпјеме постојала црква српска, код варошп Устиколинс; која има чнсто српско пме;