Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9 и ЈО

I. Граховска парох састоји се пз шљедећи села: Аржип бријег, Угарцп. Обљај, Марпнковцп, Малешевци, 1'адловпћи, Кесићи, Печенци н Впдовићи. 1. Ареугин бријег то је једна узвишена брежина, (700 мет. над морем) а на њему око 20 до 25 кућа Срба православне вјере, од племена „Арежине", од куда је мјесто: Арежин бријег своје име добило. — Сјеверо-источно од Арежиног бријега уздиже се г.лавица — нменом Градина (преко 800 м. висока), сва ситпом шумом обрасла, а на тој српско-православна црква, од најдавније времена, у којој се сваке неђеље н празника божанствена служба чшш. — (Потањи оппс ове цркве види „Б. X. Источник" св. УП. и VIIIод 1890) Југо-западно од истог мјеста т. ј. АрежинОг бријега виде се рушевине овдје у народу у жпвој успомени великана Николице кнеза, а југо-источно налази -се старпнско гробље у народу звано: Мраморско". Посред овога гробља води теста — а на лијеву страну тесге у средини гробља виде се останцп пеке старе црквнне, на ком је мјесту све до годнне 1884. од слабог материјала поетојала мала црквица. Но на нстом мјеету био је од најдавнпјп времена ерпеко-православни манастир, како ее из народне традиције разабрати може. Тај су манастир нодигли по свој нрилици из Далмације дошавши калуђерп нрије неколико стотина година — прича народ. II заиста како се сада константирати може градња еличнија је, да је прво био мапастир, пего лн црква. Манастнр је како се, по садашњим останцима видптп може око 17—18 м. ду г г а 8—9 м. шпрок ио нрилици мјерећи — у врло лпјеиом положају красној равннцн. Даље се о маиастиру незна нпшта. (Впди о њему у „Источпику" ев. VII. и VIII. од 1890). 2. Угарци, Одмах на десну страну горе поменуте рушевине — старог манастпра, лежи село гарцн, које је у негдашња времена чеето горело, те остојалн само опаљенп угарци од куда је село и своје нме добило. У њему су малом пзннмком Србн нравосл. вјере • — има нешто п римо-католика скоро сви из Далмације насељени. Угарци друкчнјс се и „Билбпна долниа" зове, јор ту се једносамо племе „Бнлбпје" — око 30 кућа налазн а свп служе св. Луку".

Стр. 387

3. Обљај под главицом Обљојом или Обљај; ком лежи, од куда је п Обљај своје пме добио. Ту су Срби правосл. вјере и нешто више римокатолика; овдје је и стан рнмо-католичког жупнога уреда. Обљај је врло лијепо сеоце у красном положају. Нема нпкаковпх старина. 4. Под високом шумовитим Јадовннком лежи село Маринковцн а узањ одмах н сродно му село Малешевци гђе живе сами православни Срби, бавећи се гајењем стоке, обрађнвањем поља итд. Маринкоци су добили своје име од дјевојке Маре, која је на ближњем брду изнад Маринковаца се протежуће, чувајући овце свој невинн живот за поштење од душмана скончала. Брдо то и данас зове се „Марино брдо" а па њему се п данас види гроб погннуле Маре. У овпм селима има мпоштво старннског гробља, но по свој прнлнпи даје богомилско. Другпх знаменитости нема. 5. Радловнћп село, нростпре се такођер иепод високог Јадовника у врло лијепој н плодоносној околинп. Име своје добпло је ссло од племена Радуловпћа, којп у њему сами живе а све су самп прав. Србп. — < >д старина једно се само споменути може стара Градиница, јужно од истог мјеста, о којој народ незна ништа прпповиједати. 6. Кесићи сеоце од Радловића и Малешаваца а тако псто н од Арежиног брнјега 1 3 сата удал>ено. Име своје добплп су г Кесићи од племена „Кеснћа" који у њему жпве те су све самп ирав. Срби. 7. Печснцн су мало сеоце југо-западно од Грахова (Арежиног бријега) у даљеип 2 1 км. у мочварној долини н у њему доста велпко п и дубоко блатно језерце; у које су непобожни људп у негдашња времена праведне огулили; убплп п у исто бацали. За Печенке мислп К. Јиричек, да су своје име добили од неког народа, којн је прпје хпљаде година у поносној Босии жшшо,а звао се „Печенезери". Од Печенака југо псточно палазн се стара црквнна пспод рушевина старога града Граховца од кога је и Грахово своје име добило (О овој црквини вндн „Иеточннк" св. УП. п VIII. 1890.) 8. Најзад мн је сномепути мало ио врло лијепо сеоце пменом Видовић удаљено 1 4 сата од Печенака у ком еу сами Србп православне вјере илемена „Видовићи", од куда је п село

Б.-Х. ИСТОЧНИК