Босанско-Херцеговачки Источник
3
Св. 9 и 10
Б.-Х. ИСТОЧНИК
Стр. 893
н св. десницу архијерејску цјелива. Освсћење са литијом, водицом и летурђијом трајало је пуна 4 сата због чега су сс сви присутни дивили и чуди.ш како старац архијереј онако све издржати без отпочивања може. По свему овому отпраћено је његово високопреосвештенство у стан да се од труда мало опорави. Д 2 г / 2 сата по подне био је свечани објед, којн је за 200 особа припремл>сн бпо п столовн код цркве у свом реду намјештени бпли. За његово високопреосвештепство г. мптрополита већ по дужности било је мјесто зачелпо. Бпсокопреосвештени благослови ,,јастпје и пнтије" н на своје мјесто сједпе. ЕВему са десне страие сјсдне г. Качаровски судац а са лнјеве г. Ллагпћ професор и прото, до овога кум прквени Којо Капелановић, онда са обе стране г. г. свештепнци, чиновннци, грађанн и тежаци. Међу отмјенпм гостима, којих је било око 150 особа било је и браће мухамсдапаца и то-. начелник нетровачки г. Скендер-бег Кулеповић, Мудир пз Кулен Вакуфа, г. Мехмед Еф. Отић, Али бсг Човка пз К. Накуфа и Али Еф. Маганћ, за које је код г. митрополита парочнто један сто намјештен био. Кад се гости мало поткријепише, устаде внсокопреосвећени г. митрополпт те нрву здра вицу напп за здравље и дуго живљење Његовог Величанства Цара. што су сви прпсутни стојећн салушалн, здравица је у врло карактерпстичном смислу истакнута, ио којој је отпјевана царска химна а пропраћена звонењем звона као п пуцњавом прањгија; другу здравицу подигнуо је г. Качаровскн судац, — који је застуиао овдашњег котарског управитеља г. пл. Савића почем је овај одсутан бно, — за здравље његовог високопреосвештенства на коју је свештенство отпјевало: „Тон деспотин ће архнјереа'' и т. д.; трећу здравицу истакнуо је парох и надзиратељ К. Новаковић високој земаљској владп н преузвишеном министру г. Калају, захваливши им како на настојању око подизања школа и цркава тако и на дару који су овој цркви дати благоизвољелн; четврту здравицу опет је благопзволно подигнутп високопреосвештени г. митрополит свештенству, српско-православном народу н браћи мухамеданцима, истакнувшп да срећа народна само од слоге зависи; пету здравипу управио је начелннк петровачки г. Куленовић Скендер-бег захваливши се са истом г. митрополиту и наппвши за слогу.
Јога је здравица текло, које су све, као и споменуте са бурним живили, пуцњавом прањгија и звонењем звопа пропраћене. Одбор цркве, црквена опгатипа, као н дотичнп парох за сво вријеме објсда сједали ппјесу, пего су свп сложно раднли и иастојали да гато боље п љубезиије госте подворе и почасте, као гато српскн образ и понос захтјева. Још при обједу коло је било ухваћено; које је његово внсокопреосвештенство са својнм српским а н очинскнм погледом гледао, и слушао како се пз српских грудп српске пјесме оре. После здравица иочело је уппспвање добровољних прилога, којих је што тај дан пало што са стране до данас присијело, пзлази сума од 1103 фор. н 10 кр. Пмена приложнпка изнћи ће у цјењеном листу „Напретку" који у Сарајеву излази. Почем је његово високопреосвсштенство г. митрополит одредити благопзволио, да ће сутра дан 21. јула т. ј. у нсдељу цркву у Буковачи осветити, то нареди надзпратељу Новаковпћу да госте, док су још за столом, позове да учасницп нри освегатењу цркве у Буковачи битп изволе што овај одмах и учини. По обједу његово впсокопреоевештенство оде у свој стан на одпочивање, а вееел>е је ипак код цркве без престанка трпјало, српске пјесме орећи сс н коло играјући. 5 0. сатп у вече звоно и пуцњава прањгија огласн почетак вечерње, коју пречасни г. Василпје Ковачевић парох нз Бпхаћа одслужи при одговарању нсте г. проте Кукрике, г. Неића учитеља, г. Николе Адамовпћа пароха из Травппкт и других свсштеника. Вечера је прнуготовљена на исгом мјесту код цркве ђе је и ручак био, на коју су сви гости као и на ручак позваип бнли; иста је почета у 7. сатн п за овом је узачељу сједио старац архпјереј ; при вечерп јс све весело бпло особито гледајућн међу собом мнтроносца, како се он онако стар, светачког лица, бијелпх влаен а српскпм духом п поносом весели п смпје, гледајућл око себе дичну Србадију, мсђу којом се српске пјссме оре а чило коло впја. Прп вечерп такође је ређано здравица између којнх сиоме нути је здравицу, коју је дотпчии надзиратељ нстакнуо за г. Качаровског еудца и одличну му. обитељ његову по којој из многих грла заори се „Многаја љета."