Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9 и 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 403

Колико ће бити овако руских дарежљивих десиица у х&љину турило и послало са хаљииом, своју левтву српском паћенику, а да му ни љевппа незна?! То само зна Бог који све зна и дужан никоме неостаје. а овака доброчинсттва обплато награђује. Овако вам се много и много пут српска спротиња од ове куће утјешна враћала под своје чадоре и колибице. За овом кућом на западиој страни стоји врт, ког је сиромашни 0. Пахомије, већином својим рукама растрапио н около њега међу саградио. У њему има разног поврћа као у прпморју само што овдје касније стпгне; ово топи водом с Нрштановице којом се за пиће и друге потребе служи јер друге воде ближе нема. Колико сам дознати могао од најстаријих Љденичана, ову су парохију послуживали духовно свештеници манастира Бање, и сматрала се као манастпрска парохпја; а само су је привремено неки свештеници из свјетовног чина послуживали. Сада се у свјетовне бројн, и јеромоиах Пахомије иослужује је са оскудице свјетовиог свештенс^ва: у јепархији. Ја сам само дознати могао, да су Леденице послуживали сљедећп свештеници: 1) -ј- Снмеон, игуман, родом из Сарајева, 2) Јеромонах Ђор\јијЛазовић, пз Горњих Леденица, 3) т јеромонах Арсеније I. Папић, нз Завођа код Требиња, 4) јеромонах Арееније !1. Папић, из Завођа код Требиња, 5) ј Максим Милетић, из Горњих Ледеиица, послужпвао је Горње Леденице, а 6) јореј Петар Поповић, пз Рисна, нослуживао је г Доње Ледеппце. 7) -р јеромонах Петроније Давидовић из Паштровића, 8) ј јеромонах Данил Накићеновић, из Кута. 9) Јоанићије Аврамовић, садањн игуман манастира Савпне, из Требесиња. 10) јереј Јовап Васи.Ћевић садањи мишићски парох у Спичу, родом са Убала, 11) јереј Раде Мартпновић, с Брајића, у пепсији, 12) јеромопах Никанор. Синобад, пз Книна, 13) ј- Хрисантије Николајевић, игуман, из Сарајева, 14) јереј Јован Мпкпјељ, садањи парох у Загори, 15) јеромонах Пакомије Кончаревић, из Ервеника, од 28 јула, 18(37, до сада. Незнасе стално кад је п колико година који од овпх свештеника ову парохију послужнвао. Манастирски свештеницп послуживали су и Горње и Доње Кривошије, док је у првој половнии текућег стољећа постао свештепиком први свештенпк од Кривошијана, поп Марко Самарџић, ког Турци на вјеру погубише 26. јам. 1849 г. Ови манастирскп свештеници калуђери имају велике заслуге што се сва околина до Грбља одржали у својој светој православној вјери. Па н у самом Грбљу, ђе постоји намастир иод Лаством, посвећени Рождеству Пресвете Богородице, врло су често ишли и тамо проповпједали српство и иравославље купећи милостињу; а једнако и у Кртолима ђе је био знаменити арханђеловски мапастир Превлака, зетска митрополија коју је спети Сава установио. Него све ово с пада у псторпју манастира Бање за коју сам већ прилично скупно података, те ћу је, ако мн Бог да здравља, до скора написати. Већ сам се уморио па ћу да ирекпнем, п нећу вам већ пнсати с Доњих Леденица, али ћу се њих дотаћи у писмима с Горњих Ледепица, ако успишем о обичајима и оживоту леденичана у опће. Ово вам писмо зато пишем оловком јер иера и мастила немам; пишем га у хладовини под тврђавом Леденице, а код мене никог нема оспм тог вјерног ђогата, који около мене учпип коло као гумно па ми стражари. Кад ја који пут легнсм овако на траву, он онда рже и ногама у земљу копа ако п ког ублизпнп чује, ако псето угледа стане ме лако дрмати док не устанем! Вјерног лп слуге! Док сам ово писмо писао, чуо сам впше | пут у страни с поред себе на сјеверној страни, далеко около два километра да звоне звонца са ! коза п ог.аца. Данас се облак по пебу впје али нема изгледа да ћс из њега дажда пасти, јер га евјежн сјеверни зефир к западу гони, а да би дажда нало било би добро по усјеве; парод се препао, јер ако му усјеви не роде он је пропао! За овим се облацима сунце скрије, па послије иеколпко минута покаже се као иобједилац у потпупој слави. Сад баш кад сам шћио да ово ппсмо затворпм, тргне ме звопчасти глас са стране ђе брави пасу. Окренем се, алп тамо на брежуљку на врху камена, малешко Ј. бос као кад се од мајке родио, у искрпљеним гаћама од бијелог платна, а онако без кошуље огрнут у танку жандарску блузу; на глави му жандарска капа но и она подерана да му се кроз њу смјеђа коса