Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 451

„Ево мене малог ђака, врло нејака. По зими ходећн, радостан глас носећи, и Христово розкдество, наше весеље. — Сад ја морам мало сјести, с домаћином јести; док домаћин снесе плеће, макар понајвеће. Молићу стрица, да ми да печена бибда. Молићу старца, да ми да печена јарца. Молићу баку у буџаку, да ми даде колачић у ручицу, а кобаспцу у торбицу." На пошљетку дође на ред катана, (дијете одјевено под војничку ступи напрпјед, извуче из корица своју сабљицу, ако јс имаде) п говори ове риј ечи : „Ја сам катана Пера, пз славнога села, Кера. Пстнна је — ја вам не знам штпти ни писати, ал' знам добро чагас испијати. Док ја бијах млад, у старо доба, одведе ме мој отац у школу љуту мајстору на паројлу; посади ме у прву скамлију, уклепа ми буквар и часловац, учи, вели, јер ево љесковац! Ту ми изброја сијасет писмена, којима ни сам ђаво не би погодио имена. Има их нравијех, округлијех, репатијех, скврчених, спрчених. и најпошље тита ижица, од које ме ухвати љута грозница. На мени се сва кожа најежи, и ја скочи, па на врата бјежи! Ал' ме клети ухватише ђаци, а учитељ на скам^ију баци, те један туче, а двојица држе, а учнтељ око мене рже, и да не би Пантелије звонара, сто ме не би опрало бунара. На пошљетку, кад они видјеше, да од мене нема ништа више, истураше ме из школе и рекоше: „иди паси туђе овце" — ал' ја волим честнтат за новце. — За то дођох ја к вама браћо, желећи вам и т. д. што се заврши са пјевањем „многаја љета." И ако нијесам намјеран, да толико дуљим и да поклањам Бог зна какву пажњу овом другом, шаљивом, и иначе споредном дијелу ове божићње иредставе, опет не могу да пропустим; а да не наведем овдје још једну катанину орацију коју ми у перо каза богослов IV. год. Стево Повић из Дервенте. Ево је дакле; а не сумњам, да се барем ком бившем катани допасти не ће. „Ја сами катана Пера, из старога села Кера, којн сам оставио плуго и орање, па сам отишао цару у катане под морање- Као што ме видите, за катану сам био створен, и добро ми је било; све сам добрс служио, само ме је каплар често тужио. Не марим, што ме тужи и плаши, само нијесам могаотрпити, што ми мој тур многопрашн. Одатле се дам на неке науке, на велике муке;

учио сам браћо и учио, и што год је ко заборавпо, све сам ја то у моје младо доба научио. Научио сам шити, нлести, ткати, копатп, орати, а и доста лагати; научио сам пет заната н девет невоља, па ево ме, и код вас дођох, да и вама коју слажем. Ал', кад би хтјели, да ме доб|>о потплатите, и добро да ме нараните, па што до сад лаго — лаго, да вигае не идем никуд. И нек је сада доста, на да будете живп, здрави и сретнп, као што сам и ја." Таки је ето „вертеп" у свој потпуности својој ( у колпко јс мсни позиато), што га учитељи у по неким мјестима спреме и носе са извјесним бројем ђака по кућама на Бадњн дан V вече, а тако и на први и други дан Божића (на Божић и Божјп дан). У првом, т. ј. у библијском дијелу ове „позоришне" представе све је у реду п све на своме мјесту, а тако се исто нема што да проговори ни нјееама, ни по избору, пп но поретку. Напротив, у оном другом дијелу, гдјено је говора о настпру (старцу), о цару Петру, о катанн п др. имаде, а п може да будс свашта. Ја ево имадем пред собом још двије орације, за које мп рекоше, да с-у некад уз вертеп иоворене, ал' ја им не могу дати мјеста међу овијем редовима. Према томе, јабибнозато, да се вертет ни не носи никако по кућама, већ да се уз згодан избор градива удеси ова божићња представа у школи на Бадњи дан послије службе Божије, или, гдје су мјеене прилике друкчије на Божић (на први дан) послије вечерње, или, ако не ни то, онда бар послије литурђије. У овоме случају, лако нам је оваку школску свечаност и проширити, јер можемо по згодну порстку да уметнемо још и свс оне библичне приповјетке, које се на божићњу свечшшст односе, као: приповјетку о Благовијеетима, Богородицо Дјево (пјевање), приповијетку о рођењу Христовом, о анђелима, о пастирима витлејемским, о мудрацнма, и о бјежању у Египат, што би нам еве имала школска дјеца из свијех разреда, њих неколико ио ред, лијепо да приповједе. А сад, на свргаетку, да напоменем још и ово: Бпла ова, или ма којадруга „сходна" уредба са „вертепом," свакако ће бити подеснија и за наше прилике љепша, него ии „Јелке," „Кристбаум-и", или како их још све не зову, које су у очима нашијем само нодражавање западњаштва.