Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

у присуству миогобројног народа, који се сабрао пз околних села и парохија. Тога дана у јутру око О 1 /^ сати кренуо се је из Сарајева на фијакеру Његово Високопреосвештенство Господин Ђорђе Николајевић са Архимандритом г. Венијамином Николиновићем и почасним чланом конзисторије и ђаконом Ђ. Бјелановићем, и стигао управо на лице мјеста у 101/2 сати, а у 10 сати кренуо се из Сарајева жељезни влак са приличним бројем Срба и Српкиња, који похиташе, да и они буду учасници ове сриске п зпамедите свечаности. Ту бијаху изасланици конзисторије, свештенства, српске црквсне сарајевске општине, српско-православаог богословског завода у 1'сљеву, учптељи основпе сарајевске српске школе, главног Милутиновпћевог одбора, цпјело пјевачко друштво Слога", пресједник сриске црквене општине мостарске, окружни и котарски престојник, и великн број Срба и Српкиља п омладине. Кад се прпближпо Митрополит, а кад се видјсло да и гости долазе жељезницом, на један пут прангије загруваше и огласише ову српску свечаност. Пред елаволуком па сред цесте према школекој згради дочекали су Њ. В. Преосвештенство упарађена школска младеж на челу свештсника С. Тривковића, чланова оиштине блажујске и уШиеља Луке Чупића, а осим тога и вслики број сељака сгојаху у два реда и очекиваху Архијереја. Кад је Мптрополит из кола изишао, пред рвега стаде сељанка дјевојчица и ученица Јока Боспљчић, држећи у руци киту цвијећа повезану са тробојницом, те поздрави етарца Архијереја од прплике са овим ријечпма: „Добро нам дошао мили архипастиру, дико и добротворе наш. С радосним срцем пупи весељау име мојих друговаи другарица иоздрављам те узданицо наша. Ти си први послије св. оца Саве показао нам стазе срећи и будућности наше. У средини овој нашој малој ноложио сп темељ српској школи красној, — основао си добре наде, а име твоје чувено је на све стране. Теби кличе мадо и велико живио нам добри владико. Им'о си се рашта и родитп, јер знадеш свој род и љубитн. Пме твоје неће угинути, српство ће га увијек сиемињати докле траје сунца и мјесеца. Живпо добротворе наш! Живио!"

По завршетку поздрава, народ сав као из једног грла громко повнка трипутио: Живио! Митрополпт пун радости и тронутим гласом и сузним очима захвали се од прилике овим рјечима : „Фала вам драга дјечице и мој мили народе, живили и ви и Бог вас свију благоеловио и свакад вам у помоћн био"! Пролазећп тако између сељака, који прилажаху да архијерејску руку цјеливају, митрополит уђе у школеку зграду, гдје исту пође разгледати, похваљујући добар расиоред и љепоту њену, У том стнгну и други гости, тс и њих иод другим славолуком дочека Србадију свештеник Тривковић и кратком добродошлпцом поздрави свију а нарочито пјевачко друштво „Слогу". На што се захвали подиресједник друштеног одбора г. Р. Максимовић. Како на славолуцима тако и на школској згради лепршаху се српске тробојнпце а прангије непрестано пуцаху. Парод раздраган и пун радости и весеља окуии ее око школске зграде и радознало очекиваше освештање и отвирање овог просвјетног дома за сриску младеж. Пошто је све прииремљено било, отпочело је освештање. Чип освештања извршио је Високопреоевештени Господпн Митрополит уз судјеловање Архимандрита Венијам.пна, Протојереја II. Петрановпћа ректора богослсвпје и ђакона Ђ. Бјелановића. Послије освештања свршено је иризивање Св. Духа на школску младеж, која је са својим учитељем пред архијерејем стајала и- при молитви нрИзивања Св. Духа, клечећи Богу се молнла за сретан почетак њиховог учења у овој школи. За сво вријеме у овом чпну, вриједно пјевачко друштво „Слога" екладно и лнјепо ијевало је под управом свог коровође г. Травња. Кад је сва зграда пошкропљеиа освећеном водицом, а кад је сав народ цјеливао крст и десницу архијереову, онда се изашло пред зграду, и тад стаде учитељ г. Лука Чупић на степенице споља од саме зграде и изговори народу ову бесједу : Милк роде! „Заиста су ријетки оваки братски састаици — овакове знаменнте свечаности. Оваке свечаности на којнма се освештавају овака здања, ђе се под3 *