Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 11 и 12

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 457

Ви, који највишо уилива имате међу нама, свим могућим силама прегните и говором и рјечју или молбом око своје иастве. да се братски и својски заузимају око подизања, потпомагања и чувања наших српских школа и цркава. Славе и награде у том не тражите. Тамо гори труди ваши биће награђени. Је ли то тешко бреме вјерујем, ал' на муци се познају јунаци. Све се може, само кад се хоће. И опет велим; све се може, само кад се хоће. „Ево нам о том неуморном заузимању и пожртвовању за народну школу најбољег примјера да је ово ново-освећена српска школа. Онаје пуним правом тако рећи (па ма неки из начела својих и друго приговарали) подигнута трудом и заузимањем духовника (свештеника) ове нарохпје честитог оца Стеве Тривковића. „ТаЈ честити борац и чувар своје пастве науми подићи српску школу, ту чуварицу нашег најмилијег блага у средини пастве своје. Но не могући основат њене добре стране т. ј. њену темељитост и еталност ни с помоћу своје ни народне стране, — тај вриједни и поштовања сваког достојни свештенпк, да би своју племениту замисао остварио, замоли нашег милог архинастира и добротвора за малу помоћ ради подигнућа ове школе. „Његово високопреосвештенство наш добри архипастир Ђорђе Николајевић, чије је име чувено на све стране, чија су добра дјела призната у српству — видећи како се исти* отачаски стара за свој народ, — одобри мудре разлоге оца Стеве, те у мјесто мале помоћи положи фонд овој српској школи у износу од 15.000 ф. те тим овјековјечи и њено и своје име. „Хвала ти оче Стево на томе очннском и иастирском заузимању за свој народ — хвала ти у име моје, у име мојих ученика и у име овога твог иовјереног ти народа. Види се да си прави српски шта. Воже дај хиљадили се тааки међу нама I „ Теби пак Високопреосвешшени владико, добри архипастире, вјерни дјелатељу винограда Госиодњег, узданиир и дико свију нас, утемељитељу ове српске школс, реани чуваре и зашШитниче св. вјере наше , Теби, који бодрим оком бдијеш на повјерено ти стадо — чуваш га и браниш од свакога зла } Теби иак за твоја иревелика дјела учипена

овом сртком народу — молимо и молиКемо свевишњег Творца да тие награди сваким изобил>ем. „О Боже и Отче свију твари, молитвами св. оца Саве и осталнх твојих угодника, услиши моленије наше, уздржи нам нашег доброг владику још коју годину међу нама: чила, здрава и неуморна у његовим великим дјелтша и предузећима. „Уједно, Боже дај да се још за живота његова испуни оно завјештање оца Стеве, које гласи: С помоћу Бога, Тебе и српског народа, поред ове српске школе до године засијаће се дом Божији — дом молитве света прославна мати црква — носвећена св. оцу Сави. Боже дај да и ту радост с тобом заједно дочекамо и испратимо. Амин Боже! Хоће ако Бог да! Теби српски народе, — који си својим добровољним прилозима братски притекао у помоћ овој српској школи подигнутој у срединн вашој а на корист ваше дјечице, лијепа хвала на братском одзнву а нарочито вама браћо моја Сарајлије, који сте увијек у оваким подузећима љубазно се одазвали свуд и свагда, а особито овој српској школи. Е, кад бп се и остала српска мјеста, бар у Ј / 4 одазвала, као што се ви, још би много боље бнло, ал и овако милом Богу хвала. „Вама пак велеможни г. окружниче н иоглавити г. престојннче благодаримо на посјети, коју сте нам приликом ове наше свечаности благоизволили указати. „А теби пјевачки зборе — ти, који си из чпсте српске љубави и у знак иоштовања према овој српској школи сами јој се одазвали, — те својим умилним пјевањем још већма украсили свечаност ове наше школе, такође лијепа хвала. Види се да с пуним правом одговарате вашем лијепом имену. Види се да сте слога дјелом и Р»Ј еч ЈУ„На завршетку овог мог говора још један иут позивам вас браћо моја да свп једнокупно одамо захвалност нашем милом пастиру с ријечима: Живио велпки добротворе сриски ! Живио! Живио!" По свршетку бесједе око једног сата био је ручак, на ком су били Његово в. преосвештенство, котарски престојник г. Рашета, иза-