Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 468

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

Па на једном паде Ал' јуначки паде Аох! тешки 1ада, Срећа га издаде: У зору Видову На бојном Коеову: К'о предјеле наше што ласта издаје Када тужно, етудно, јесеље настаје; И, к'о што издаје пријатељ лукави Прија,теља, кад му несрећа се јави! Па ми уздах тешки са срца нзлети Очајпо завапим: „Боже, Боже, свети ! Иза лишћа лишће ето опет бива А Србипа ерећа и још нецјелива!" Пукло би ми срце на дробне комаде Већ ме не би било да ми није наде: Вај уздање паде сјајнијега лица Него што је сјајна звијезда Даница. Јоште многе, многе, мисли ме обл'јећу И осјећам тугу, вај тугу највећу. Иа за многе, многе, које сам волио Да олакшам срцу сузу сам пролио; Бијаше ми лакше али ево сада Опет нових јада, јада из ненада! Нова суза кану ал' су тешки јади На суза не може да јаде расхлади, Само ми је лакше али сузах није Да се јаде тешки у њих сав излије! * * * Н ти паде бане, дико Србадије Славни калуђеру оче Јеротије! Позвао те Бого да Му китиш раја Ал' Србина за те чемер јад осваја: Ко за умном главом и врсним пастиром Врсним родољубом, узором међ' клиром. * * * Служио си цркви служио си роду Штнтио си правду штитио слободу, Провео си дане сијућ' сјеме мира Из српскијех славних светих манастира, Служећ' као примјер поштења и части И трпећи многе иаклене напасти: . . . А за твоја света племенита дјела Неувели вјенац што су ти оплела.

* * # Заслуге ти н'јесу иожњеле награде, Што си заслужио теби се не даде, Бог једини дјела награђује право Човјек са незнања, ил' злоће, неправо! Но слава Милашу, нашему нестору У светоме што те одј е митрофору; Ал' награда и та за тебе је мала Што ти она фала наше цркве дала Историја наша вјечне правде фала Да ће ти награду што ти није дала ! •Х- & * В'јек се овај горди са много синова Међу њима ти си дико Србинова Па докле је Срба да га сунце грије Славиће се красни отац Јеротије. А многи до гроба за те ћ' сузе лити Неће ли му лакше на срдашцу бити. * Јарко сунце сјаје ал' тебе не грије О Србине дични, оче Јеротије! Но далеко за њим код св'јетлости веће г Бе не има бједе ни има несреће Родољубна твоја душа се весели Са бесмртни дуси са божји анђели, Па те Србин моли тешко уздишући Тешко уздишући и сузе лијући: Да се молнш Богу за јадног патника У ропству стењућег српског мученика Да на Српство гледне веће са висине Искушење тешко да са њега скине; Да га сунце слоге к'о некад огрије Јер без слоге срећа гнијездо не вије О моли се, моли, оче Јеротије А вјечита слава у Српству нек ти је! Рисан , на св. Јеротија, 1891. Уцвијељени пријатељ и поштоватељ Дионисије, Јероадомах и настојатељ ман. „Бање" св. ввликомученика Георгија.