Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 470

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11 и 12

„Помоћ лађо изгледати на те Нпј' могуће, ]ер смрт нам пријети, Сви морамо у мору умр'јети! 0, страшан је . . . страшан овај час, Што праведно закриљујеш нас!" Што ће море прогутати нас !" Ал' тишина осмјехну се тиха, Тек се море само мало њиха, Сва природа промјенн се љупка. А лађа се нловећ' тихо гипка; А морнари прекрстили руке: „Што избави од ове нас муке, Хвала Теби добри Боже наш, Што праведно закриљујеш нас!" Што и црву малом судбу даш !" * Ето тамо преко тога пута, Сиротанче неко тужно лута, А ннз лнце теку ледпе сузе: „Драги Боже! што ме 'ваког узе, Да ја лутам по овом свијету, А да немам ниђе сталну мету: Немам мајке, оца, брата свог, Што праведно закриљујеш нос!" Нити пмам пријатеља ког!" Ал' судбина будућиј е дана, Буде њему добром обасјана; Врло добро, а поштено живп, А никоме никада не скриви. Судба добра олакшада боле: „Нек се Теби сви народи моле, Јер једини ти си Боже спас, Што праведно закриљујеш нас!" Пустиња се разастрла пуста, А по њојзп пала тама густа,

Те путнику препр'јечује пута, С тог' пустпњом без надежде лута; А пустиња и маглина клета, Не дадоше м' виђет бјела св'јета, У једанпут зачу му се глас: Што праведно закриљујеш нас!" „Ов1)е никад не долази снас!" Али сунце, снротињско крило, Почело се указиват' било, Те за часак природина сјаја, Очистила с' магла ц'јелог краја ; А наш путник од радостн кликну: „Хвала Боже на овоме данку! Та силна је Твоја вјечна моћ, Ш то праведно закриљујеш пас!" Кратким часом ево диже ноћ!" •хНек све бјесни, нека море врије. Нека тама цијел свијет кри|е, Нека вјетар без престанка дува, Нек дрвеће о дрвеће грува, Нек се сила пеизмјерна спрема; Онет ништа од ттронастн нема, Само нек нас ирати добри Бог, Што ираведно закриљује нас!" Нек бјеснилу неда роба свог. Добри буд'мо, у Бога с' уздајмо, А молитве Богу мп епремајмо, Па ће Господ сачувати људе, Јер неће их ништпт ствари худе; Преко тога даће Срнсгву спаса, Да нестане ропскога уздаха; Јер молптвом волиће нас Бог, Што праведно закриљује нас!" Неће пушћат' он Србина свог !" Јово Тута Мостарац.

Слава српсгз! (Приликом освјештања Гдје се оно слава слави, Гдје се пјесма лака вије, Гдје се дижу слатки звуци Раздрагане Србадије? Гдје су оно бурна кола, Гдје милина срце спаја:

добротвору! ;ке школе у Блажују). Гдје ли онај гуслар стари Славне дане.што набраја? Гдје је оно свето мјесто 0 ком каже чеду мати: „Тамо ће те, чедо моје, Права свјетлост обасјати!"