Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 475

однотајп међу источнпм автокефалним црквама и новопросвијећеном црквом Руском од времена пропасти византијске империје на истоку постепсно почели слабити. Истина, да су некад сгењајуће под туђим игом четпри автокефалне цркве, константиноградска, александријска, антиохијска и јерусалимска, шил>але или саме поглавице, — своје блажене патријархе, или друге чланове духовне власти, с једне стране, да разаберу за стање новопросвијећене сестре своје цркве руске и да ју потпомогну у борби против смутња расколничких, а с друге стране, да пзмоле за се њене моралне или материјалне помоћн, но сви такви повременн одношаји, иза звани управо случајним приликама, осташе а и данас остају без особито важних посљедица узајамног међусобног општења и потпомагања. Свака од њих греде евојим путем, те скоро ништа једна о другој не зна, и на жалост с тпм се ДЈело не свршује. Непрестано отуђивање порађа завист, и непријатељски одношај међу разним православнпм народима; тако н. ир. православни Бугари не трпе православних Грка, а Грци ни да чују о постојању православнпх Сираца. То се исто може рећи и о другим православним автокефалним црквама: румуњској, српској и црногорској. Резултатом таквог жалосног стања ствари је између оеталога то. да је црква у Сирији, некад славна п велика — данас не само незватна н умаљава се, него она унраво ишчезава она је на рубу пропасти. Остављена сама себп под игом иновјерним присиљена је она да водп очајну борбу с мно гобројпим и силннм ненрпјатељима православља — римокатолицима и протестантима. У Сирији нема града, нема варошице, нема села, гдје не би монашки ордени рпмске курије, штокакви језуити и францишкани, подигли школе ради обра ћања кукавних православних Спраца, а у том послу потпомаже пх француска и талијанска влада, надмечући се међуеобно, која ће внше школа подићи у Сирији и не жалећи на ту цијељ потрошити милијуне франака. Не мање уснјешно раде и протестанти, које потпомажу такве богате државе, као Америка, Инглеска и Ђерманија па и Швајцарска. Сем многобројнијех школа, које о свом трошку издржавају у свпјема градовпма и селима. Сиреке области, оне још и

новцем потпомажу оне сиромашне родптеље, који гааљу своју ДЈецу у протеетанске гаколе. Но то је све мало; ради већег успјеха пропаганде посједују онп јога и много гатампарија, издају часописеи новине духовно-наравственога садржаја. А што ће још већма задивити посјетиоца, те Сирске области, то је, што ће он у самом граду Бајруту наћи три велика уииверзитета, амернкански, талијански и шпецијално језуитски. Римпапа послије свога недавнога јубилеја опредијелио јесасвоје стране на појачање уније округлу своту од 10 милијуна франака. А каквих школа, каквих часописа и новина, каквнх ли храмова имају православни Сирци? На то питање, даћемо одговара, ослањајући се не на новинарска извјешћа, него на то, што смо виђели својим очима, кад смо са Блаженим патријархом Герасимом по Аптихијском патријархату^ године 1888. путовалп, но најприје ћемо коју рећи о броју епархија, манастира, храмова и пастве Сирске цркве. Данаске у Антиохијском патрпјархату, осим Дамаске епархије, у којој је иатријаршеска столица, која је пренессна из Антиохије у Дамаск, и а овијех 12 епархија: 1. Бајрутска, 2. Селев. ]јска или Илијопољска, 3. Тпро-Сидонска, 4. Приполпјска, 5. Лаодшшјска, (:>. Емеска, 7. Епифанијска, 8. Аркадпјска, 9. Адепска, 10. Халебијска, 11. Теодосијонољска— (Ерзерумска). 12. Алеидска и Месонотамска. Првим архипастиром и поглавнцом над тих 12 епархија је Антиохијски патријарх, којп како је горе речено има своју столицу сада у Дамаску. 1 ) Православних Сираца у Антиохијском патријархату на броју је око 300.000; манастира око 20, од којих је б ставропигијалннх т. ј. патријархових, којп су чувени са својих светиња и своје древности. Манастири ставропигијални су ови: 1.) Једини дјевичански манаетир Рождества Богородице, назива се Сајданаја, лежи 6 сати далеко на сјевер од Дамаска. Чело главнога олтара налази се капела, у којој се налази икона Божије матере, коју је сликао св. Еванђелисг Лука. У њему јс до 50 монахиња, а примају сс на препоруку својих епископа пз свнју спрских епархија. 2.) Манастир св. првомученице Текле, сјеверно од Сајданаје удаљен *) Види списак свију митрополита Аитиох. иатријархата у мом чланку „Православне автокеФалне цркве" у ор. 34. „Срп. Сиона" од ове године.