Босанско-Херцеговачки Источник

Стр 28

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

По обављеној св. вечерњи одвезао се је г. Митрополит кући г. Опачића свештеника, гђе му је п стан опредијељен био. Сутра дан 1. октоб. — на Богородичин покров, служио је г. Митрополит са г. протођаконом Бошковићем св. литургију. Свијета бијаше препуна црква; та сваки је радо дошао да види дичног Архипастира и ријечи му чује. Тога дана посјетио је г. Митрополит у конаку г. Ферљана кот. управитеља, гђе му је и сво чиновништво престављено било. Затим је чпљена посјета код пресједника српске општине и код више грађана. Овом приликом не могу пропустити а да јотп нешто нс додам: вриједни п ваљанп протођакон г. Ристо Бошковић, као на Лепепнци тако и у Прњавору, својим скромним и љубазннм понашаљем према грађанству, стекао је искрене симиатнје кодсвнју овомјестних Срба. Дуго ћемо га се у милој успомени сјећати; а дај Боже, да се мпоги нашн свештеници на њ угледају! Живио нам дуго, млади и ваљани протођаконе, на понос српству, а на днку својој светој задаћи !!

У 2 сата по подне у пратњи више грађана п чиновника, отпутовао је г. Митрополит. На Штивору — један сат далеко од Прњавора бијаше правп и свећани растанак. Ту ј испратиоци цјеливаше добротворну десницу, а Бисокопреосвештени Архијереј даде им свој благослов. Дуготрајно: „живио! " одјекивало је по густим штиворским шумама, кад се је г. Митрополит крено са Штивора! Г. Митрополита пратио је наш свештеник г. Л. Ј. Опачић до у Дервенту, а ми се вратисмо, пуни милина, пуни слатких успомена !! И збогом пошао свети Владико ! Збогом! Ја завршујем моје писање, . . па узор родољубу, узор српском добротвору из срца довикујем : Митроносни узор родољубе! Тебе Срби поштују п љубе ; Дјела твоја угасит се неће Док и једног српског сина тече!!! У Прњавору октобра 1891. Ђорђе Н. Милић. мирјанин.

Момо завичају

Ја се дивим свима Лзепотама св'јета ПГтујем добре стране Душманина клета. Ал' највише љубим Тебе, завичају, Чаровити, красни, Милог српства крају! Куд погледим љепота ти Сријета ми сузна ока . Па попратим сваки поглед Са уздахом из дубока. *

Ђе год станем чини ми се На свети сам сиомен стао, II помислим, овђе.. онђе.. За славу је син ти пао ... * Твоја поља и равнине Твоја брда твоје горе II по тобом као обор Раширено сиње море: Све на мене утијече Ла срећни ме живот сјећа. Сјећање је једно добро Једна милог рода. срећа.

У ТГашшровиЛима , 15. авг. 1890.

Ах, буди ми вјечно славан 0 мој красни завичају! У слави ти уживаћу Ма 1)0 био у ком крају!

Јеромонах Дионисије Миковић.