Босанско-Херцеговачки Источник

ј БОСАНСКО-(Ј

МЈесечни духовни часопнс за црквенопросвјетне потребе српско-православног свештенства.

Свеска II. Сарајево, Фебруар 1892. Год. VI.

Влаеник: АЕ^. Нонсисторија. Уредник: Ђ. ПетровиЂ, свештеник.

Четврта заповијед црЕвена. „ Исиовиједаши гријехе и иЈМчешЛивати се уз годишње иосте."

Како је насгупио најстрожији и највећи годишњи пост, тако звани „Часни пост" или „велики пост", гдје ће се свака побожна душа хришћанска „исповједити" и причестити, треба да овом прпликом предочимо нагаем народу оне дужности, прописе и преданија, које ваља испуљаватп свима нама, ако хоћемо, да достојно приступамо светој Тајни причешћа, те да нам она буде на гкцјеленије душе и тијела , а не на суд и осуђење. За свету причест морамо се достојно мриправити. А шта је приправа за причест? —= Приправа за причест, или условија, која морамо испунити, да смијемо причести приступити, јесу : шстење, покајање (измирење с Богом и с људма) и молење наше Богу, и то усугубљено уз пост. Сва ова три услова чине једну цјелину, те једно без другог није угодно. Постење. Шта је пост. Особине, установа, разлика и корист од иоста. Пост је пријатна жртва Богу, коју чинимо кад се уздржавамо од извјесних јела и пића. То је тјелесни пост. Но како се човјек из тијела и душе састоји, имамо и душевни пост; а тај је, да тијем постењем желимо угодити Богу (Иех.

58. 5.). Пост није дакле жртва, кад га држимо само из обичаја, или под морање, или кад немамо шта јести, него уздржавање при изобиљу. Пост води почетак свој од самога Бога. Тако је још у земаљском рају забранио Бог, да не једу прародитељи наши од извјесног плода. (Бит. II. 17.) Па и Израиљцп су постили, кад су их невоље какве снашле, те су постењем желили умилостивити Бога; постили и под гором Синајском итд. Потврдио је пост и сам Христос Спаситељ, кад је у пустињи постио четрдесет дана и ноћи без престанка. Постили су и апостоли. Посни дани нијесу сви једнаки, једии су строжији, други лакши; оне прве држимо у туги и кајању за тешка безакоња наша, а ове друге држимо из радости за примљена благодјејанија божја, као: госпојински , у знак захвале наше пречистој Богоматери, што нам је родила Спаситеља; божиЛњи , да очистимо и ,,ошербетимо" храмину душе натле, тијело, радујући ее доласку најмилијег госта нашег, Искупитеља, Господа Исуса Христа; петровски, у славу богомудрих другова Христових, и пз захвале за труде и подвиге 1БИхове, и у спомен њнховог постења, игго су га држали прије него ће се на проповијед