Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 99

потребно молити за себе у Бога помоћне благо- природе: „ когпојз Г о<под(к » кг жикот-б / иое.ик, покј дати сваком, који ревносно тсжи релпгиозно- Еог8 мошХ дондск* (г.нк (псал. 103:). научном просвећењу, те да топлим молитвама приступа свом светом раду, пјевајући у царству Лазар Т. Перовић, Херцеговац. студент академије.

Л г

Св. \Јаво. први архиЈеипскоп српски. Са кратким прегледом историје српске цркве до XII. вијека. Говорио поп Јован Гргуревић, на првој светосавској бесједи у Љубушкоме 14. јануара 1892. год. (Свршетак.) св. Духу; уз Римљане остану само они, који су политички били притијешњени, па им се није могло иначе. Видећи ово папа стане се срдити, па да би ојачао уплив у јужним Словенима, обнови дукљанску Митрополију и потчини јој српско приморје до Дубровника а по западу стане проповиједати крсташке војне п подпзати запад на исток под видом ослобођења Христова гроба у Јерусалиму. Овп крсташи највише су имали пут преко српских земаља. Српски народ од њих је морао стрепити и пред очима држати готову своју погибију, јер су ови имали поруку сваку државу, која не признаје св. оца папу, да прпсвоје и доведу у крило римске цркве. Крсташи кроз српске земље мало су кад мирно пролазили, него би нападали и плачкали српска села; али за то опет Србн су им се вазда јуначки одупрли или би их пријатељски предусрели, те од непрпјатеља начпнили прпјатеље. Кад српски кнез Бодин од Грка ослободи своје земље, олабавн веза дукљанскога митрополита са Римом, за то одма папа 1121. год. пошаље плашт дубровачком митрополиту са наредбом да чисти „слизму" т. ј. православље из Захумља, Србије, Травуније и Горње Далмације, а дукљанском митрополпту нареди да се покори дубровачком. Ио смрти Бодиновој српска држава распаде се на ситне племенске државице и у земљи створи се анархија, којим сс наши неиријатољн користише — И прква сриска била је издијељена на више страна; неки источни дијелови били су независни а остало издијељено Дубровнику и Содун}'-. Српски жупан Урош Велики 1120. год. да Босну у мираз маџарскоме краљу н од то доба она јс бпвала вазда у врло незгодним положа"

Већ смо напријед чули да су римски свештеници поплавилии Хрватску и тамо затрли народно осјећање. Тиме су се они оснажпли и примакли Србима и сада је час да јаче распростру своју дјелатност и по српскпм земљама. Исто тако са истока примакли су се и Грци и по српскоме народу ширили и угонили своје господство II језик. Рнм и Цариград имали су двије са свим супротне тежње, које се нпкако нпјесу дале сложити. Ове двије јаке н супротне струје одавна се прегоне и сада сударе се на српскоме земљишту. Рнмски и грчки попови подијељени су у два непријетељска табора п сукобили се на српским леђима, војујући сваки за свој рачун. Тешко је ово било јаднијем Србима подносити! Срби су тада више но икад стрепили, јер су сваки час пред очима имали гроб отворен, који с једне стране отвараше Грци, а с др уге Римљани. Знамо већ одавна да се помрзио исток и запад, а сада, када дођоше ближе у додир, по себи се разумије да је та мржња морала се и појачити. У овом времену постане у Царпграду патријархом Михапло Керуларије, коме пође за руком да наговори грчкога цара Мономана, те позатвара све латинске пркве по Цариграду 1043. год. Папа римски лав IX. овај акт нротестпра и због тога буде састављен сабор у Царнграду. На овоме сабору мјесто да се помире, а оно још јаче заваде се Грци са Латинима. Ту избнје п разлика о вјеровању св. Духа (Шкнјие) због чега Грци прокуну Латине, а Латини Грке. Исток и Запад са свим се подијеле и Керуларије одвојп Грке од Латнна. Словенп су већ тада имали довољно својијех људи, који су се у богословским питањима добро разумијевали. Највећи дио Словена пристане уз Грке због кривог западног тумачења о