Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 104

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

миого очију са свију страна, да има оттар поглед, да му око ума не заклапа...., да дише огњем и већма него војсковођа, који и дању и ноћу лебди над војском, ваља да је на опрезу." Као год, што је у вријеме, кад је апостол Павле ово пиеао. била нужна трезвеност свештеничка, тако је и данас, чинп ми се, још већа потреба, да свештеник буде трезвен. С' тога ћу и ја овђе ио могућности, да у кратко развијем узроке, зашто је нузвно, да данас, православни свештеник буде трезвен т. ј. на опрезу. Прво ћу почети са манама, које се јављају у крилу наше св. матерс цркве, које поникоше због нетр>езвености свештеничке. 0 лабавости праве и истините вјсре у нагаем народу, па на исалост и у самом свештенству, ја сам већ писао и рекао у колико ми је онда било могуће (види: Дабро-Бос. Источншс" од 1889. год. број 19 и 20 стр. 303.), па и данас велим : „окрени се с десна на лијево, па ћеш наћи на свакој страни људи, који ће ти рећи: вјера је своје преживјела, иди: нашем просвјећеном времену нетребаЈу никакве религнозне поуке, које се косе са научним напретком његовим," и томе подобних надри-научно-филозофских изрека. Због овакијех сметова, тако да их назовем, нужно је православном свештенику, да је наоружан правом хришћанском науком, т. ј. да буде трезвен, да би змију могао одмах, чим гдаву из рупе помоли — утући. Овоме имам, да придодам оне нроклете „записе," које пишу нека браћа свештеници и учитељи. Зар не читаш болан, у твоме требнпку правило, које ти изриком вели: „Л1идтж ж: к-к П(ј)КОИ ГЛЛК^, /И, ГТфД ГЛ»1ГОЛ!Т НЛИ ДЛКИД(К('А •Ј1ЛЛЛ1И, И |!Л1[НЛ ,иЧнИЧ!ГКЛА ПО/ИИНЛ101ЦЕ, ИЛ Кк1К> ГН к ^ шлитђ : " Не ваља то, одговараћеш за то Богу ! „Брак је основ породичног и друштвеног живота и њихова благостања, частп и морала; он је извор државног бића и сјајна узданица васколиког народа н? свијету. Без њега, нитп би било народа, нити цркве, ни државе." (Говори историја народњег развића.) Сад ми неки може рећи : о браку је писано, и брак је описан са свију страна најопширније. — Нема ствари на земљи, о којој није писано или говорено, па људи опет с' пуним правом пишу и говоре, и то с' намјером, или да

нешто пронађено додају, или нешто лажно одузму, нли да некога поуче или да пробуди међу л>удима заспалу мисао о тој ствари. Прије свега замолићу браћу свештенике, да сваки у својој нурији изброји, колико има пари да невјенчано живе (у конкубинату), колико их има, да су растављени Високопречасном консисторијом иди Високопреосв. Архијерејом, па живе муж овдје, а жена опдје (наравно, сваки је нашао себи пар), или овакијех, који живе на овај начин: муж тужи своју супругу, попу, проти или владици, један пут, други-пут, трећи-пут, а четвртипут он се спајташи еа неком, а видећи то оде од мужа, нађе себи каквог момка или удовца и тако живе, а за њих, нит' зна поп, ни прото, ни владика. Сада сваки свештеник, — рецимо — само у Босни и Херцеговини нека истинит број дица, која живе по горе наведеном начину, попише у својој нурији, па нека се то све на једном мјесту сабере и сума ће бити . . . грозна, а сва ког брата свештеника, мора обдити стидва црвен кад то види. Н1та је овоме узрок ? Први и најглавиији, — ја мислим, — овако вођење браћних парница, јер брачне парнице врло се олако узимају и хрђаво воде, изузимајући, наравно, Високопречасну консисторију и некодицину свештеника. Ево примјера: Дође свештенику човјек и тужи се на жену, свештеник каже, или у најбољем случају Напише „позивницу" за његову жену и њега, да дођу у тај и тај дан. Осване тај дан. — Свештенику сдучајно баш тај дан падне посао у нурији К^он, наравно, по дужности оде од куће. — Дођу на уречени дан муж и тужена жена, нема свештеника, они чекај, чекај, до мрака, те тако муж кући, а жена у род. За тај сдучај заборавп свештениК. Прође мјесец, два, три, и муж се накани, те опет попу дође. Господин попо, шта ћу ја са оном мојом жентурином ? А свештеник ће : па дођите у тај и у тај дан ! Осване и тај дан; дођу муж и тужена жена, (што је рпједкост, јер више пута неће жена да дође, — велп, тамам, да ме зове владика нећу ! шта ћеш сад! ?), свештеник их на свој начин испита,, изгрди, замоли, да иду кући и да живе у љубави. Јок, жена неће, па неће жива с њим, јер, вели, пријети, да ће ме убити. '— Свештеник се на то ражљути, иак ће њима : напоље! немам