Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Стр. 109

Горажде бијаше у средњем вијеку „гласовито трговиште на Дрини." Путеви, који вођаху с мора (Дубровник, Нови, Котор) у Рашку итд., удараху преко Фоче (Сћоза, Сћогга, Но1:са), Устикодине на Горазкде, као и они из Босне преко Праче, те низ Дрину вођаху и уз Лим даље. Тако Горажде бијаше стјециште путева и знаменито мјесто у „Дринској књежини" (Види о томе знаменито дјело „ГНе Напс1е188ћ 'а88еп . . .," Др. К. Ј. Јиречек), док о Чајничу не бијаше ни спомена. Тек падом Херцег-Босне у османлијске руке, пада трговина и знаменитост Горажда са славе, на коју је бијаше узвисила породица Хранића, особито Херцег Стефан, када ј е. украси и дивнпм манастиром — црквом св. Ђорђа (1446.—1454.); а удара се темељ Чајничу (почетком XVI. стољећа), гдје варошица у стрмини, обрасла густом шумом омаровом замјењује гласовнти трг — Горажде. Тако Горажде пада, а Чајниче се диже. Но најкобнија година за Горажде би, када год. 1568. дође у Босну за царског намјесника — зет Соколовића, Синан-бег из Битоља, те забаци Горажде, а одабра себи Чајниче („чај" вода, а — „нић" — добра, те еастављено од тих перзијскпх ријечи значи „Вода-добра" „Чај-нић"), да станује ; сазида у њему џамију и учини га — „тахта казаси" (котарским мјестом), а главом — готово — читаве Херцеговине. Тада престаде Горажде — изгуби свој глас и првенство, а замијени га Чајниче у свему; што имадијаше Горажде, сада пређе Чајничу — глави, и оно стаде падати, а Чајниче се дизати, што је до најновијег доба трајало ; а и сада Чајничу истичу неко првенство и старо — Синаном засновано — право над Гораждом. У Горажду бнјаше манастир; у Чајничу нам нпје познат; но по горњем би се дало довести у савез: пријелазом првенства са Горажда на Чајпиче, прешао је и назив манастира(по котарском називу мјеста), те 'се у народу сачувао спомен о „чајничком манастиру", мјесто о „горажданском". Тако би се она народна традиција, а и пјесма тумачила, па би се и још могло и то узети у обзир, да је овдје „чудотворна икона Богоматере," гдје се свијет као код манастира купи, те би се п на „стару цркву", као манастир одноенло напријед истакнутб предање, што је свакако у новије доба постало. *

Ја сам у чланку „Прилог цркви — задужбини херцега Стефана код Горажда" („Бос. Хер. Источник," год. 1892., св. I.) навео, да је била у згодну положају и да се навали османлијској отела, а Самоборска подлегла 1 ); па ето је налазимо до 1531. год. читаву. Коликоједаље узгор била, не умијем рећи, но сигурно не дуго. Да је до год. 1568. допрла, и да је те годнне Синан-бег разрушио, чудновато би пзгледадо тврдити а п вјеровати, јер велики везир Мехмед-бег Соколовић, брат Пећског патријарха, кад израђива код Султана, да се многе цркве по српским предјелима подручја пећске патријаршије наново подижу и старе порушене поправљају, — не знам би ли своме зету допустио, да гораждански манастир поруши. По томе би био прије те године манастир порушен — у првој полОвини XVI. стољећа, те би га Синан-бег разрушена нашао, а материјад дигао својој задужбини, гдје и данас стоји. Тако би по прилици могли закључивати, да нам се не противи рушење „бањског манастира", а н'е намеће питање: откуда виси у турбету Синанову — „полијелеј", а чије се злато блиста на врху — „имбера" у џамији? . . . С тога мислим да нећу погрпјешити, кад помпслнм на богаство породице Хранића; дарежљивост и велику побожност херцега Стефана, који поДиже и украси своју задужбину у дивној и романтичној долпнп „Дринске књежпне." на утоку Сопотнице у Дрину; те се сложим с народом и рекнем: Синан-бег је разорио манастпр — и то манастир гораждански, задужбину Херцега Стефана, а тим материјадом подигао себи џамнју у Чајничу, а да утре сузу жалосницу ојађелих православнпх Срба, даде им земљиште и допусти 2 ), да начине цркву (1568.); х ) Овдје ми је још надодати у погледу „Сокола", да ми је старац Хасан-чауш Туркушић, Чајничанин (закуиник беледијанских калема) ириповиједао и увјеравао, да је он главом био на Соколу и гледао цркву херцега СтеФана. Вели : „кабаста је и разрована, ау средје Сокола!" Он је био „чауш завтијанскн", те је водио уз буну (1874.—1878.) „амелу" и сјеко шуму ио Соколу ради Црногораца. То и други тврде, који су били! 2 ) ХТредање говори, да је Синан-бег 20 аршина одмјерио „вакуФа" за цркву, а то у замјену за ступове и мермерне дијелове врата. Ту православни начине црквицу, а год. 1804. продуље је, а то је садања „стара црква". Црква је плаћала до године 1850. по 60 грОша „мукате" вакуфу Синанову, а тада се израчуна на 600 гроша и ослободи се. То је за земљиште исиред цркве, а по неким и за цркву.