Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Стр. 127

нара. Приправници и богослови добијаће лист у по цјене, а црногорски учитељи 2 фор. Лист пзлази у мјесечним свескама од 2 табака, не рачунав овамо прилоге. Претнлату ваља слати на .„дресу: Ве1ог>аг (КгоаЉп) Ша Иебкоујс, кг. 2иЈ). 8ко1зк1 паскогшк. Шематизам православне епархије Бококоторске, дубровачке и спичакске за годину 1892. У Задру, печатња Ивана Водицке 1892. У години 1891. било је у овој епархијп 8 манастира, 4 протопрезвитерата, 43 парохије, 7 капеланија, 206 цркава, 5.232 куће, 26.998 душа, 11 свештеника монашког чина, 40 свештенпка свјетовног чина, 2 дјакона монашког чина. Родило се 353 мушких и 300 женских законитих, а 11 мушких и 18 женских незаконитих; вјенчало се 126 првобрачних, 32 другобрачних и 5 смијешаних; умрло 210 мушких и 227 женских. Полажајников дар. Књижица за вриједне ученпке. Са сликама приредио Мпта Нешковпћ. Друго издање. Панчево 1892. Наклада књижаре Браће Јовановића. Стр. 55. Дијена 24 повч. Велики Типик или устав црквени, — написан од пароха и члана архид. консисторије Василија Николајевића, како смо пзвјешћени, — већ је предан у штампу. Зато се позивају браћа свештеници да похите са претплатом и да ову одвећ потребну књигу црквену набаве за своје парохијалне цркве. Ма да нисац овог устава нејма

ни толико претплатника да половину штампарскпх трошкова исплати, он се ппак усудно датн у штампу рукопис, с надом, с ће се свештеницц сви претплатити и ово подузеће подпомогнутп. Препоручујемо и овом прилпком пречасним протојерејима и надзиратељима у Босни и Херцеговнни да се потруде и што више претплатника међу свештенством сакупе, јер до сад само њих 5 прота у овим земљама скупилп су неколико претплатнпка, а то је мали број, поред ве^ лнког броја свештсника п цркси које ие имају црквепог устава. Књижица за покајнике, од Гаврс Бољарића свештеника, (прештампана из „Б.-Х. Источпшса".) Сарајево, 1892. Прва сриска штгмпарпја Рпете Ј. Савића. Страна 28. Цијена 15 новч. Одговор Димитрија Руварца на чланак „Правда и суд" 0Д С. М. Веселинови^а. Прештампано из „Новог Времена" за год. 1891. У Земуну 1891. Штампарија Симе Пајића. Стр. 93. — Јануара 1891. штампан је у „Новом Времену" приказ на књигу г. Веселиновића: О постању сриског патријархата. Приказ је написао познати књизкевнпк наш Димитрије Руварац. У приказу је доказао, да је Веселиновићево дјело: о постању српског патријархата испод сваке критике. Г. Веселиновић је написао одговор на приказ Руварчер у „Веснику српске цркве." На тај одговор Веселиновићев одговорио је Руварац у „Новом Времену" под горњим насловом

Симеон ПоповиЋ, парох мајевачки (дервентски протопрезритерат) и почасни прото, након дужег боловања преселио се у вјечност 16. децембра 1891. а сјутра дан опојан је од 8 свештеника и сахрањен је пред црквом у Мајевцу. — На гробу држао је говор дервентски прото Васо Јунгић. Покојник је рођен 1. фебруара 1825. год. у Мајевцу од Ристе, који је био парох у истом селу н матере Дрине. Рукоположен је за ђакона и свештепика 18. и 26. октобра 1847. од митрополита Игњатија 1. у Сарајеву. За иконама митрополије сарајевске наименован је 17. септембра 1868. год. од митрополита Дионисија у Мајевцу.

7ља. Произведен је за проту 24. септембра 1872. год. од Митрополита Паисија у селу Лијешћу код Бос. Брода. Дјецу своју, док су малена бнла, волио је и љубио свим жаром родитељског срца, и свакога је школовао, оженио и послије од себе их одвојио. Синови су му: Пои Јово (умро јеј, прото Ђорђе Поповић у Модрнчу, прото Васо Поповић у Градачцу и Ристо Поповић трговачки помоћник у Дервенти. Док је био здравији и млађи парохпју је послуживао ревно и добро. Макар да није учио школе, опет је опажао потребу проповједања, н нн на једној служби у црквн није пропустно, а да народ не поучи. Правило црквено и богослу-