Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 414

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

ккзмш, и тако сгГсе се ". 63.) „С9 тре\ женк окр-ктеннк^ ккпроплстк!". 64. „О лшмр\ ; пл^кнјенк1\ кт^аафрТкки«". 65.) „Отго василја". (Приче). 66.) „ЖитЈе н жнзнк пр-кнодокнје /ИЈрЈе еггпт-кнмни". 67.) Иже ккстк^к и»ца ншего келикаго адлнасјд патрјар\а алезаидркскаго слоко шглаклјено ккзапок-кд-кл! ежјн / ик вскл^к №Кркгпп1 <исе /иира, н \"отеш,њик сптисе, клки иЗ." 67.) „Ои же (С нгностиа козраста постикша се п гркдости рда ШринокЈниа." 69.) „11спов'кда= н|е (Очкское житн сенофонта колк>р'Гна и и> чедехк Јего". 70.) „ Житје и жизнк пр'кподок= паго шшго аква лирка адшенскаго жикшаго ккгор'к драчкст-ки, со^ш,ои а'вонк полк едКчше пр'к<ио езмкб \{тт(нскоу, клкн ц>че". (пема га цпјелог.) 71.) На лпстовима непознатог (можда 88) табака напнсана је погјост, која је на средини озго на свакоме лпсту означепа изразом: ,,и'н8фрја", али ни она нема свршетка. — Ово је садржај тога отачника; поједини већп чланци нмаду још по ђекоји спој одје.шк. У погледу састава, правоппса и језика, што је у овој књизи, иека послуже овп одломцп, које нреписујем внјерно, са истијем поретком, склопом и зиаковима, како је у Отачнику; н. пр. из поука старачгспх, из слова У. „Ре(ч)е старцк ннколижие(ст) члкк докрк. 11||1 е и \о||1е(т) докрк кмт. Л цје нескслнржје-и ирннадјет ккк8 даккселитс« ккнк. никтоже јест клгк ткчЈмединк кк. .'.•Р{(ч)е па'кк'|, мко СОкдилш колЈеГо ипра'||1ае клижнгаго, * иој« сгкоу Тсв8 Је. неЛкиденже ипешкдкшк, појествоу, адаа'/Иокоу је. Фкиденже илн\'кк'| истЕзас и. илнзле пр^ккбплгаје, и'ск1\- Глв'к, 1ако подТаколЈс,и8 јесткК је Или пз слова аГ. „11ок'кданал» старцк стк глје. мко ккГс ккккЈрнкн впскнк сГн-ксГе нл1С1гкл(, философн доконца нз8ченк. И нрншдк кккурјнп«, «5крт г кта'л1а' философа' н-ккојег, вкагрГа ?шжел1, идокна е,и8 кк^ченм кк1кша н госта присна, (>ллнаж к'кро10. егож епк8пк сшгксгс пр'кложит (Оидолскаго неисоска \от'к||1е лнгкк рда др'ккн'к1е еже нлгкше кн'кл!$.

Сбнже не \'од'к1ме нндо/иала нрГсти нли слк1ша'тн побчипе је, Фкачеж а11■ е искпротиклгашсе ел1§ филосиЈф. нк н(прЕстак>ше епскпк наксак днк по8час ит'кша1е его илие. (Ово „Л1ле" л!олс исто је онако, као и у Херцеговом патппсу; један доказ његове старине.) 1ако дак-крШет ккга ншего Гу\а, нпрТи /Ите оук^днјс Је. Судећи по свему овоме, иста је књпга врло стара, али како је на жалост нестало њезиних првих и ношљедњих лпстова, то се тачпо не може да зна, кад је писапа и коју је писао. На стручњацпма је п филолозима, да одреде, којој књижевпој периоди припада овај производ, радп чега управо и пзносим вјеран препнс дотпчпог мјеста. Али, пошто је према једној свједоџби, гсоју ћу кашње прнвести, манастнр Ораховица постао 7183. (1675.) жртвом пламепа, то ова књпга није пос гала кашње од нсте године, већ јамачпо много ранпје. На појединим листовпма исте књиге налазп се неколнко заппса; па премда тн записи нијесу од особите какве ириједности, ја нх ипак јавности предајем. Једнп су иисани у виду штампе, а други полурукопнсно. Оне прве као да је писала иста рука, која и Отачник, дочим су други заппсн дјела разних лица. .У рукопнсним записима имаду слова б, н, д, ж, н, к, облике такозване босан. ћирилице, а у онима у виду штампе не. Исти записп слиједе оватсо: 1.) на 7. лпсту 11. таб., па коме је само у 5 редака наставак поуке апостола Јакова о молитви, која је започета на 5 лнсту, а остатак чист, стоји на предњој страни полурукоппспо, црним, овако: „знатн се како пнса јоко косорићк (бијаше поп, дјед садашњег горажд. свешт.) на 1806. года лисеца апрнлпа десггн дигк како докЕде анко с8рокац г к 8докиц8 из килнна"; на другој онет не писаној страии, друга рука, црно, старији облик: „скгги цар г к фока седаш« на еднно,и /И1сте и трн лета и