Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 8

Б.-Х. ИСТОЧИИК

Стр. 417

Свечаиост при освећељу звопа парохије Црвице, ттротопрезвитерата сребреничкога, на Петровдан 1892. год."

Прије него што ћу прећи прома наслову на саму стпар, вриједно је н важио, да рскнсм коју. у коиико сам могао сазнати, о овој пуној искушења старој црквн у Црвицп. Према томе пречасног г. уреднпка умољавам, да бп изволпо доставитп у вриједнп лпст „Б.-Х. Источник". Ово сазнање није се могло прибавити ни из каквих писмених података или из каквих натпнса, него по доставјерном причаЈБу, памтљпвога и ])азумнога пароха црвичкога, старог оца Васе. На овом истом мјесту постајала је и прије 1800. године црква. Колике величнне и кагеве грађе нс зиа се. Између 1813. и 1816. године, кад су сс скоро нашеће буне дизале између Срба с ону п Турлгс-1 с ову страну Дрине и устанисе чете крстариле, онда је н она пређашња норушена, и ова садања, за невољу иодигнута. У то вријеме из Србије, усташке чете вође Кара-Марко, прелазно је овамо у Осат и долазио до Прпбићевца 1 сат даљнне од Сребренице. Причају за њега, да је родом из села Црвиде и да је мали прешао с оцем тамо. У Сребреницп је тада био Аџибег Рустанбеговић и с овим је Кара-Маргсо највпше ратовао. Ушљед овнх њихових честих, а по народ тешких чаркања остало је на хил>аде пустнх огњишта, па и цргсва не оста на мцру. Н.чрод сав из овога краја (Осата) особпто што је ближе Дрини пребјеже у Србију. Но не оста тамо дуго, опет се врати насвоја стараогњишта ипоред свију невол:>а, стаде по ново кућити. Али не заустави се само на томе. У пргсос свима патњама п угњетавап.има а одаи вјери, цргсви и народносги својој ријеши на род, да гради опет себи цркву — молптвенн дом, У цсто вријеме не пмадоше цркава нн парохије: Фагсовићн, Височпигс, Жлп јебац и Карина; и ове нарохије с цргсвама на раваи начин трппле су горку судбину с црвичгсом. Впђенији и одважнији парохијани од свнју ових парохпја гсао и Црвице оду с молбом Аџибегу те пзраде, да могу градити себи црквпце, али само дрвене п ниске. Но пису нн једпи без глобе прошли, јер их је уцјенио, да морају св^ парохије дати по 1 кссу поваца, а то је било по 500 гроша, па градиле не градиле себи цркве.

Овај су уцјен радо жртвовали и положили и на посао устали те цркве пограднли све од сама дрвета, просте, нисгсе и у димензијама малепе, с гсојим ипагс задовољнли се Богу благодарећи. Од ових поменутих парохија, само је парохпја Карина изостала да није цркву начинила, н агсо је платила, него и сад стоје рушевпне од негсе старе цркве. Впсочничка стара цргсва срушена је приликом грађења нове зидане цркве на истом мјесту год. 1886. Факовићка и Жљебачка остале су нс дпрнуте и сасвпм просте и изнутра и споља. Она прва замијењепа је новом лијеном н богато снабдјевеном црквом, а црвичка је од овпх старих нешто пространија. Ове су цргсве и покрађу трпиле, у ночетку огсуиације наше отаџбине, тагсо да су епитрахили н кадијонице налажене по турсгспм гсућама. Све су ове цркве подигнуте биле на врло угледппм хумкама према Србији. —• Овој црвичкој цркви био је први свештенигс иекн поп Митар, па онда поп Андрија оба из Крњнћа. За овнм је био неки поп Мато, гсојега су називали и протом, но да ли је имао право тако звати се, и какве према томе звању власти, пе зна се. Овога наслиједп поп Снмо, рођак садањем пароху Васи Јовичнћу. Ова црвичка црква, како напријед рекох, од својпх савременица је нешто пространија. Времепом су је парохијани кречили с поља и пзнутра; снабдјевалн су је утварцма, књигама, одјејаппјама н другим потребама, а најиишс од гсада сипу слобода пре^асиим хабсбуршким до мом у овим земљама. Цргсва заузима врло диван положај на једном са свију страна отвореном брежуљку, н у иорту је ограђена. Од цргсве се већпм дпјелом може посматрати Србија с њеним селима и варошпца „Бајина Башта". Парохија ове цргсве броји највише од 45 до ; _> 0 кућа н већим дјелом су домови имућни п задружни. Али, п ако је мањина парохије ипагс благочсстиви парохијани паумише с всликим одушевљењем не жалећи новчанпх жртава наба-