Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Ст Р . и1

краљу уз кољено, а о ријетким војнич:ким заслугама вашим говориће много рјечитије политичка и ратиа повјесница аустро-угарске монархије, него ли моја слаба и невјешта уста. Јер докле год буде царске и краљевске аустро-угарске војске и војеван.а; докле год буде узвишено умирати за цара и отаџбину; докле се год буде пјесма пјевала о јунацима и јунаштву, а узносила и у звијезде ковала генијалност духа .кудског; докде се год буде сјећала и памтила неиисана још повјест народа нашега, причаће се о вашој слави н јунаштву код Тамишграда, Монтебеле, Венцага, Солферина, Краљевграда и на осталим бојним пољанама простране наше отацбине, а мени ће бити до вијека најиријатнија успомена, понос и дика, што сам тако срећан био, да ме је Ваша Преузвишеност као главар земље ове за ово високо мјесто Његову Вели чанству препоручити благоизвољело, и што сам данас баш из руку најодличнијег сина народа нашег примио потврдну диплому Његова Величанства с царским писмом и печатом. Благодарећи Преузвпшености Вашој на т]"»уду око увеличања свечаности ове, молим вас најскромннје, да увјерити благонзволите ЕБегово Величанство о мојој неиок-олебивој вјерности и оданости према највигиој освећеној особи и свој прејасној кући ГБеговој. Сад се обраћам Вама, Високопреосвештеиа господо н браћо моја! Чнн, којим ме благоизвољесте дапас прогласити до стојшш благодати архијерејске н којим ме прнчпслпсте светом сословпју архијереја велике цркве царпградске, чпн је апостолског нарефен.а, и оп ми даје сиаге Д У Х У а слободе срц}', да пробесједим сада с Вама као мла^и и непскусиији брат риЈечима благодарности за добро дјело, које свршисте даиас на менн. Нека ми-

лостиви Бог духом својим светим пригледа на дјело ваше свето и на мене скромног слугу свога, иа да и ја пођем благословеним стопама вашим у вршењу светих дужности вишег стројења тајна божјих. Ви ћете ми, Високопреосвештена господо, бити живим узорима, како ваља живјети и радити, чувати и бранити цркву и светиње њезине. И ако би се када у животу моме догодило, да ми клоне дух под теретом тешког звања и превелике одговорности моје пред Богом и народом, обрати ћу се благовремено увјек на Вас, очинског савјета као окрјепе душевне молећи, јер „смдтт естк ко лшозНј сок'кт"к а (Пргггч. XI. 14.) А сад истичући себи за узор вашу побожност и радиност, ваше ирегоревање и трпљење Христа ради и цркве његове ради, молим се и молићу се вазда Богу за здравље и долгоденствије ваше, да продужите благодетии рад свој у Винограду Господњем, Богу на славу а цркви и народу на корпст и утјеху душевну. Благодарим и осталим достојанственицима грађанским и војничким, иредставницима градских и сеоских општнна, црквених и полнтичких, који су присутиошћу својом увеличали дап данашње славе црквене и државне, која се око меие овако лпјепо вије и савија. А вас, драга браћо свештеницп и иароде мили, на првом састанку нашем поздрављам првим архипастирским поздравом својим отворена срца, у ком је смјештена само љубав према вама. Та ме љубав кренула, да примим жезал архијерејскп и управу богоспасајеме митрополпје ове; та ми љубав неда дупш мира, нпти ће дати, док пе стигнем блаженој метн, којој сам пошао, а то је: да и у овој митрополпји завлада пожељепп црквени ред, налик реду посестрима њезп-