Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 450

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Доппс из 0 посвеЋењу Зворничко-Тузланског Митрогк Госиодине урсдпиче! Ево ме да ти ма и у најкраћпм потезима опишем свечаност при посвећењу високопреосвећено1"' г. Николе Мандпћа митрополита Зворничко-тузланск(п\ Опис неће бити потпун, јер нпјесам био у Тузли од самог доласка митрополитовог у Тузлу, а и за то што свечаност нијесам могао са свију страна посматрати, ни свагђе доспјети да еве видим. Можда ће се који брат у Христу наћи, да потпуније ову свечаност опшпе, те ако сам што испустио он ће допунпти. Док сам добио внјест да ће поскећење бити у Тузли, у неђељу 12. о. м., то сам се одмах и почео спремати да идем у Тузлу, те да и ја будем при посвећењу. Хитио сам да што прпје дођем, али ми је једва могуће било да у Тузлу стигнем у суботу иза подне (11. ов. м.). И занста како је било рђаво вријеме, кшна и бура, то да нијесам ово што сам, одустао би од путовања, као што су усљед рђакн времена и многи одустали. Ма да ми је као свештенику из зворничке дијецезе и у дужност спадало да при посвећењу будем; то ме је поред тога још и жеља вукла, колико да присуствујем томе изванредном, ријетком чипу, толико и да што прије видим тога чу" веног Мандића. Жао ми је било што ннјесам могао бити и стићи, те да будем у Тузли при доласку и дочеку новоименованог митрополита, Високопречасиог г. архимандрита Николе Маидића, а тако исто при дочеку ц доласку Црзузвагнзнос гозцоцин а ба

Д. 'Гузле чита високопреосве^еног г. Николе Манди&а рона Апела, поглакара ово-зема.]>ског; али су ми казивали, који су били, да је у сриједу 8. ов. мј. кад је Бпсокопречасни господин Мандић дошао, на станици жељезничкој дочекала га је српско-правосл. општииа тузланска и много грађанство, као п сво чпновништво, а и опћинско I радско заступство на челу са Ибрахимбегом Џиндом градоначеоником. При изласку из влака поздрављен је од страпе сриско-православне општнне и од градске општине, а за то вријеме пуцали су и топови у почаст томе впсоком и одличном госту. Тако исто био је свечал дочек при доласку Нреузвпшеиог госп. барона Апела п при доласку Писокопреосвећене господе митрополита: сарајевског Ђорђа Николајевића, мостарског Серафима Неровића н пакрачког епископа Мирона Николића, који су у петак (10 ов. мј.) у Тузлу стигли. Кад сам се у суботу приближивао Тузли, одмах сам још из далека могао видјети, да је варош у радости, а тако је и свако други — ко за ту радост и свечапост иије ни знао — могао је видјети и примјетити промјену. Свуда су се виле и лепршале народне тробојннце, но поред тих било је и државних застава. Српска црква, школа, куће, сви уреди и државне зграде — све је то било окићено заставама. Улице пуне свијета из мјеста и са стране, све песело, све се кретало — све оживјело. Прошавши поред цркве видио сам одмах, како је сва ограда око порте зеленилом ц небројеним тробојницама оки-