Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 455

„ Добро нам дош'о пастиру добри, СреЛан ти био твој нови рад; На дику игеби, на корист нама, А душманима на вјечни кае).'" * * * Тако ти кличе и Срб-Босанче, ТТТто Српство своје свом душом воли;

Па те и опет при завршетку Смијерно јаг^ве твог етада моли : „Опрости зкару млађане душе Дирнуте до дна појавом твојим, Што слабим нером подузех ево, Митроносниче, да теби појим!" Бијељина. мир Мир — 0 Живот и дјелаље блаженопочившег епископа септапдрејског и будимског Арсеиија Стојковића.

Лицем на српске Цшуети — 29. марта о. г. промијенио је овај земнн гкивот са бољим вјечнпм најетарији јерарх српске православне митрополије карловачке — Арсеније Стојковпк епископ будимскн. Издануо је овај побожпи и смирени многогодишњп слуга ев. олтара Господњега, овај прави љубитељ и љубимац народа свога, у двору свом владичанском у Сентандреји послије кратког боловања. Сви наши и богосдовски и политички листови донијеше већ до данас на својим етраницама црну вијест о смрти владике Арсенија, н колко и како који знаде и умједе, оцрташе живот његов и опнсаше дјелање његово. Па ни „Псточник" не смије заостати за њима, а да у ступцима својпма не каже што читаоцпма својима о животу покојннковом, и да не баци критички свој поглед на рад и дјелање овог ријетког српског архијереја. Блаженопочившп Арсеније родпо се 28. октобра 1804. год. у Мокрину, гђе му је отац његов био тада ђаконом и учитељем. На екоро му се отац пресели у Сент-Ивањ за пароха. Млади Арсеније полазио је основне школе с прва у Мокрину, а потом у Сент-Ивању. Год. 1816. пође у гимназију у Сегедину, па свршивши овђе пет разреда, оде у Сомбор, гђе за двије године сврши препарандију. Након свршене препарандије настави 1823. год. опет гимназијске науке и сврши у Темишвару VI. разред с врло добријем успјехом. Богословске науке слушао је у Вршцу. Потом у Сегедину сврши филозофију (данашњи ^П. и VIII. разред.) Одавде оде у ГТешту, гдјејекроз двије године (1828. и 1829.) на

Као ђак бијаше Арсеније вазда озбиљан и трудољубив, а те су га врлине красиле и послије читава његова вијека. Наоружавши се овако потребним знањем, зажели примити моиашки чин. Год. 1829. понуди се тадањем митрополиту карловачком Стевану Стратимировићу за придворнога калуђера. 0 Стратимировићу се знаде, да је био строго црквен и озбиљан митрополит, пак читајући с лица младога Стојковића озбиљност и челик карактер, прихвати понуду његову и упути га у фрушкогорски манастир Раковац, гдје га мптрополитски протосннђел Пантелејимон Живковић 10. марта 1830. год. пострпже за монаха оставивши му и у монаштву име Арсеније. Поставши ускоро придворним митрополитовим ђаконом прими се по жељп митрополитовој професорске катедре у богословији карловачкој и предаваше „ТТсторију црЕСве" и „Тумачење еванђеља" све до год. 1842. Аванзирао је доста брзо. Год. 1831. поста нротођаконом, а 1833. архиђаконом и конзисторијалним нотаром, а већ 1835. рукоположен је за презвитера, синђела и протосинђела. У оскудици богоеловских штудија прерадио је он у времену свога професоровања „Реторику" и „Пастирско богословље" којима ее учебницима богослови карловачки испомагали и користили све до најновијих времена. Г. 1839. произведен буде за архнмандрита и поста наетојатељем манастира Раковца. У ма* настиру овом показао је Арсеније особпту ревност за нанредак и благостање манастирско. За

тамошњем универзитету слушао правничке науке.шеет година проведеннх у том манастиру знат н