Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 473

тиме, што јој је милостиво подарила помоћ за покривање цркве у своти 600 фор. (словом шест стотина фор.) Овијем се од стране све ове српско-правосл. цркв. школске општине изриче кроз потписани цркв. школски одбор Високој земал>ској влади најтоплија благодарност. У Обудовцу 18./30. јула 1892. г. Црквено-школски одбор: Предсједник Благајник Миливоје Стојчевић, Јаико Бошковић, свешт. Гор. Жабара. трговац. Рачуновођа Јоваи Јекић, тежак. Јавна благодарност. Потписани у име српско прав. сиромашне младежи, која се учи у овдашњој српско прав. основној школи, изриче најдубљу своју благодарност преч. госп. попу хаџи Мили Попадићу из Кључа, што је послао преко г. Михаила Карановића, овдашњег свештеника четири комада својијех књига: „Опис путовања и хришћанских светиња на истоку у Палестини", да се раздијели о испиту, оним ученицима, који се најбоље показку на испиту из правосл. хришћ. науке о вјери што је и учињеко по пишчевој жељи. Исто тако благодари и угледном госп. Михаилу Трпвковпћу, трговцу из Прњавора, који је, приликом свог проласка кроз Нови, свратио се у нашу српско православну основну школу, прегледао јој просторије и дао 5 ф. да се раздијели на сиромашне ученике. Живили угледни подупирачи културног напретка, јер: „такови нам подобајут". У Бос. Новом, 10. X. 1892. Ј1. Карановић. срп. учитељ. Јавна благодарност. Честитии Србин и неуморнп раденик госп. Данило Глумичић ковач у Црњелову^ (котар бијељински) 1 ) открио је љубав срца и душе своје према српско-православној цркви у Црњелову тиме, што је изволпо истој цркви поклонити комад земљишта у вриједности од 150—200 фор. а. вр. — Исти комад земљишта, (управо трећина цијелог свог непокретног имања) одмах је код грунтовне области у Бијељини преписао на исту цркву.

Своје имање није ни од кога нашљедио, него за ове неколике године, како се у Црљелово доселио, толико је зарадио, да још може по коју племениту замвсао остварити, као што и сам намјерава. За то му од стране потписанпх, као и свијех осталих чланова ове св. цркве, нека је овим начнном изражена најсрдачпија хвала. Бог дао, те се и друга браћа на госп. Данила угледали, те се и они, којима је Бог дао, — са оваковим племенитим дјелом подичити могли и у потомству вјечан спомен оставитп. У Црњелову 1892. године. Неровођа: Нресједник: Коста 3. Поповић Милаи Мирковић. учитељ. Подпресједник: Петар Михаиловић, прота. Примљени питомци у православни богословски завОД у Рељеву. У 1 разред преустројене богословије у Рељеву, за школску 1892./93. прнмљени су само четири младића и то: Милан ЈЛушлиЛ из Сарајева, Еостаа БожиА из Сарајева и Никола ПрокоииЛ из Градине, који су свршили пети разред вел. гимназије у Сарајеву, и Еосша П роданови% из Травника, који је свршио пети разред рпмокатолпчке надбпскупске гимназије у Травнлку. Кандидати за православни богословски завод у Рељеву. Висока земаљска влада за Босну и Херцеговину подијелила је штипендију оним кандидатима, који желе да након свршених гимЈ ) Црква у Црњелову — храм св. Вовнесенија освештана је 1890. год. од Н>. Високопреосвештенства госп. Дионисија бившег митрополита Зворничко-Тувланског. Спољашност, а особито унутрашњост ове цркве, врло је красна тако, да свакад овом селу може послужити на дику и понос. Особито кад се узме у обзир, да је овакову лијепу цркву саградило једно село, које броји нешто више од 400 кућа.- — Припомоћи са друге стране нијесу тражили, на ипак с° је нашао по пеки вао дух, који је оговарао ово велико Пидузеће, односно стајао на пут овом подузећу. Али Црњеловци су се поуздали само у Бога и себе, па и ако је трошак око градње ове цркве изнио преко 18.000 Фор. — Задужили се нијесу ни једног новчића; шта више ва ове неколике године црквени је капитал нарастао. око 3000 Фор. што може послужити на углед многијем црквеним одборима, гђе су цркве основане прије 20—50 година; па и ако тим црквама припада више општина, опет капиталом нијесу много измакле, нашто се наравно пазити мора. За овакав лијепи поредак, као и за настојавање око градње ове св. богомоље — хвала и признање у првом реду иде г. Петру Михаиловићу проти и г. Милану Мирковићу началнику општине Драгољевачке, а онда и свијем разбо ритим српско-православним житељима црњеловачким. к. з. п.