Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

по шест листова разннх нлустрација, већнном нз животињског свијета, која су дјеци позната и уз сваку илустрацију наштампан је згодан текст. Цијена је свакој књижици 15 новч. Ове се књижице могу употријебпти за поклон малој дједи од 5—10 године. Рад и именик „Матице Српске" године 1891. Преглед: I. Рзд главне скупштине „Матице Српске" у Новом Саду 11. (23.) и 12. (24.) септембра 1891. — П. Представка, да се поврати задужбина Текелијина „Матици" на руковођење. — Ш. Имена чланова и приложника „Матице Српске" (по мјестима и азбучном реду). ■— IV. Почасни чланови „Матице Српске". — У. Чла нови књижевног одјељења. — VI. Повјереници „Матице Српске". — Л 7 П. Именик „Матице Српске". Чланова у свему има Матица 1073, од њих је помрло 353, дакле живијех има 720. Почасних чланова има 75, од којих је помрло 45, а живијех има само 30. Чланова књижевног одјељења има 104; помрлих 37, а живих 67. Прегледајући пменик чланова, паде нам у очи да у читавој Босни и Херцеговини „Матица Српска" има само двадесет чланова, а повјереника само у Брчком и Мостару (!!!) Укупно имање, којпм располаже Матица износи 742.624 фор. и 4 новч. Претплатницима „Добротвора". Дуго се премишљало да ли да „Добротвор" и даље излази, и на пошљетку не могосмо се на то ријешити. С тога обустављамо даље издавање „Добротвора" до јануара идуће (1893.) год. Буду ли околности тада друкчије, то ћемо лист наставпти, и сувишак претплате од ове године за на годину урачунати. — Иначе нека штовани претплатницн дописницом картом уредништву јаве, да ли у случају укинућа „Добротвора" желе да им се сувишак од претплате натраг врати; јер ће у протнвном случају исти у корист глувонијемог завода употребити. Дужнике наше молимо, да нам, пошто су лист до сад примали, доле означену дугујућу своту што пре пошљу, како би и ми нашим дужницима на вријеме одговорили. На пошљетку обраћамо се и п. н. уреднпштвима српско-хрватскпх листова, дл буду тако добри, да нам замјене до конца године шаљу, како бн цијела годишта за заводску књижицу имали.

Стр. 475

„Добротвор" је покренут, не би ли се приходом отуд могли потребни учебници за завод тискати. Но кад тај случај није; те се шта више ни сам лист од сад не може ради неуредног пошиљања претплате и дуговања одржавати, то нам се овај корак неће замјерити. Уредништво „Добротвора". Велики Типик то јест Устав Црквени, који садржи правила сваке поједине службе, свих празника Христових (господских) богородичних и светих, као и правила из триода постног и цвјетног и других чинодјејства црквених. По вјерним изворима допунио, посрбио и с благословом и дозволом светог архијерејског синода под 17. окт. 1891. М. 449. Син 19. издао Јереј Василије Николајевић, парох иришкп и члан архидијецезалне конзисторије. У Новом Саду, штампарија српске књижаре Браће М. Поповића, 1892. Страна 420 са 27 штампаних табака. Цијена 2 фор. Садржај: Правила општа — Вечерња —■ Јутрења — Часови — Света Литургија — Правила кад свети падне у Недјељу и Суботу Непокретни празници — Триод постни — Триод цвјетни (Пентикостар). — Осим тога: Како иду Тропари и Кондаци на литургији у Недјељу — Како се поју отпустителни тропари — Како се читају катизме преко године — Кад се и које Входноје појати има — Кад се која Катавасија поје — Кад се поје честњејшују а кад ли не — Какав се кад отпуст говори — Велнчанија општа п особита — Службе опште О читању св. Евапђелија н Апостола —■ О храму цркве — Како се дочекује Архијереј — Какво је свештеничко опјело свјетле седмице — Како се свршује парастос (панахија). Издавалац на првој страни овог Типика вели ово: „У позиву на претплату ове књиг^г рекао сам, да је познавалац нашег црквеног живота морао давно уочити ону неједнакост у извршивању црквених обреда, која се у нашим православним црквама на разним крајевима нашега народа појављује. Казао сам и опет кажем, да је разлика та постала често отуда, што су поједини служитељи олтара господњег придржавали се старих обичаја, који су се у појединим црквама затекли; а негди је била и та околност, што многе цркве не имађаху Типика, који би их упутио реду, те послужио свештенству као закон, ког би се при извршивању св.

Б.-Х. ИСТОЧНИК