Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 479

исказе, и извјешћа о успјеху вјеронаучне наставе у свакој подручној школи. Не треба изрично ни спомињати, да извјешка морају бити бвзпристрасна , и потицати лз личног освједочења, вршена при прегледању парохијалнпх уреда, и при обдржаваном испиту, којем треба, да проте, у свакој школи присуствују. Славним црквеиим општинама топло се и од срца препоручује, да у интересу вјере, цркве и морала, у интересу српских школа и парода српског, обрате много вишу пажњу на рад својих учитеља у вјероисповједним школама, строго пазећи, како ти органи васпитавају подмладак у погледу вјере и морала; та не треба се обмањивати, да је вјера једини и прави теме.*. на.л.аиа и поштена живота, како са иародног тако и са опште друштвеног

гледишта. Сјетите се тешке одговорности пред будућим нараштајем нашег народа, а нарочито одговорности пред Богом, и нашим прађедовима, који нам, крвљу запечаћену сачуваше неокрњено п свето вјеру православну, жарку љубав према матери источној цркви, тој узвишеној заштитници српске народности. Аманет смо добили од предака чист и свијетао, па га таквог предајмо и нашем потомству, паучивши га вјеру љубити, образ и поштење чувати, као залоге народног опстанка; иначе тежак грпјех понијећемо на души нашој! Из конзисторијалне сједнице, у Сарајеву, 17. септембра 1892. АЕ и Митрополит Дабро-босански: (М. П.) Ђорђе Николајевић.

Број 1925. Окружиица. Пречасном свештпенству и иарохијалпим уредима Дабро-босаиске епархије. Висока Земаљска влада за Босну и Херцеговину благоизвољела је велецијењеним дописом од Ц: С 0 " т ^ мД р" 1892. год.

10. октобра број 83.419 окој духовној власти до знања ставити: „да је један парохијални ур">д у котару и протопрезвитерату крупском, одлучно устезао се, да једној страпој области службено заискану сиртовницу (пзвод из протокола умрлпх) бесплатно пзда". Поводом тим АЕМ. Конзнсторпја у својој сједници закључила је, да се прсчасном свештемству са овом окружнпцом шљедеће нареди и напутак изда: ГГоред већ издатих наредаба у погледу издавања извода н исказа из парохијалнпх протокола (види окружнице од 25. фебруара 1884. год. 265., од 12. априла

1885. год. број 521 и 10. децембра 1887. год. број 1956 — лист Б.-Х. Источпшг од 1888. год. стр. 45, 77 и 124.) — свештеницц обвезанн су без одлагања, да безусловно и благовремено издају службено заискапе документе — изводе, као: смртовннце, родовнице, крштена писма, вјенчанице и томе подобне спнсе и свједоџбе, кад их ма која јавна етранска и надлежна, бпло политнчна или војиичка, област и власт службено умолп и затражује, ради званпчне и чисто уредовие унотребе; и да свештеници за те изводе петраже никакве паплате, иего да их нздаје бесилатно не бнљеговаие. Кад бп се овакови пзводп потраживали на корист поједнних лнца, свеште-