Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 516

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 10 и 11

правила не мозке се иристати, јер ту би се породила несугласица између имућнпјих и сиромашнијих свештеника, и то би изгледало као каква прћија, што никако вије нуждно, јер имућнији свештеници постараће се боље за своју породицу. Даље, ако се мисли у 22.-ој тачки, да само његова особа свештеникова губи, а не породица, онда је сасвим право, али не на никакав начин да породица губи, а тпм више ако је улагач за вријеме улагања на свом мјесту био. На четврту тачку: Предсједник пита присутно свештенство, има ли који шта пријавити и предложити? Петар Иванковић, парох Јошавачки и замјеник Теофана Варнице, пријавише, да њихови парохијани, а да их има и из других парохија, који раде на велике празнике: Духвве, Спасовдан, Јовањ-дан (рођ. св. Јована), Цара Константина и царицу Јелену, у Неђељне и друге празничне дане, и то највише Мухамеданцимч и римо-католицима; те исти предлажу, да се изнађе начин, како би се већ један пут за свагда томе на пут стало. Ријешено је, да се у спроводном писму овог записника замоли Високопречасна Конзисторија, да преко Високе земаљске Владе код политичких власти изради, да исте томе на пут стану, дочим свештенство нема моћи то учннити. Препис из главног записника свештенпчке I. ванредне сједнице бањалучког протопрезвитерата држане 11. Августа 1892. На прву тачку закључено је: Да се прочита конзисторијални допис од 16. јула о. г. број 1333. и приложени исказ новоуређених парохија бањалучког протопрезвитерата, одобрени и потврђени Високом земаљском Владом цјењеним јој отписом од 27. јуна (9. јула о. г.) број 47664/1. По прочитању једног и другог, позива предсједник свештенство и пита, је ли сваки са уређењем и подјелом задовољан: Илија Бубњевић парох Лакташки изјављује, да он није рад у пензију ступити, нити је он то при диоби желио, него му је то свештеничка сједница одредила из разлога тог, што се његова парохија морала раскомадати; даље исти вели да би се он до своје смрти са својом досадањом старом парохнјом, без икаке припомоћп, потпуно задовољио.

Петар Иванковић парох Јошавачки изјавио је, да се не може никако задовољнти са 200 форинти Годишње потпоре, јер вели, да се од његове парохпје одузпмају најбоља четири села, одкојих и јест у главноме и свештеничкп доходак имао, дочим су остала села његове парохије, по самом положају земље, врло слаба, од којих би врло мали побир имати могао. Даље псти молп Виеокопречасну Консисторију и Виеоку земаљску Владу, да му се покрај сад новоуређене парохије бар 300 фор. годишње потпоре одреди, и онда би се он правично задовољити могао. Остало свештенство задовољно је са уређењем. Само се може казати, за Бањалучког свештеника, да сразмјерно према уређењу сеоскпх парохија, а при том не имајући у нарави никаквог побнра, што ијест главни доходак свештепички, не ће моћи имати никако онај приход, ко га ће сеоскн свештеници побирати. О томе је говорено при уређењу парохије овог протопрезвитерага, (види заппсник свештеннчке редовне VII. сједнице, држане 28. новембра 1891.) Кад би Високопречасна Конзистврија, бањалучкој варошкој парохији припоила парохију Кола са капеланом, као што су то и први бањалучки свештеници — односно протопрезвитери —• уживали, онда би и варошки свештеник могао на крај излазити. У цијењеном консистонијалном допису број 1333. стоји: „Изволите сазвати свештенство у ванредну сједницу, па свима уручите карте, на којима означите мјеста сваком пароху". Према овом морале би и карте овамо достављене бити, којих овај уред није примио, те ако еу заборављене, то се овим моли Високоиречасна Консисторија да их пошаље. Кога свештеника Високопречасна Конзисторија мисли одредити на парохију Радосавску? — Свакако ће бити најбоље, да се одреди парох Градински Јован Јелић, јер његова је парохија политички и прије припадала Бањојлуци. На другу тачку: Да сваки свештеник положи претплату за „Босанско-Херцеговачки Источник", 11. полугодија, што сви и учинише, оспм Стеве Млађановића пароха Бочачког и Остоје Милетића пароха Шљиванског, који на позив у сједницу ни дошли нијесу. —