Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 10 и 11

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 525

јасп;Г) а изгледа, као да је Христов долазак у Јерусалпм (Цвијети). На десној страпи слике види се као неки храм (град) са узаном кулом (звоннк) на крову сприједа, а код олтара група људи; напрво као свештеник у одежди, а за њим другп; над двјема главама у тој групи, видп се као палмове гранчице или некакве перјанице. С лијева долази велик јахач на малену коњу (мазги?), а за њпм група малеиих лпца (наљда ђеца?) са палмовим гранчнцама нлн перјаницама, које се виде изнад хвпхових глава. Књига је грдно страдала од влаге п плијесни; лнстови су већпном до полокпне по ду.впнп пструнулп, нарочито опн од задњпјех табака. Штампарска јо пзрада проста, алп чнста, а у глаином иешто лошпја, али крупинја од оне у добро познатпјем мљетачкијем издањима војводе Вожидара. Текст тече уједио преко цијеле страие. Слова су крупна и чистог црквенословеиског облика; од такозваиих босанских типопа налазп се једпно слопо к и то само у тптлп пад ријечп „слдвд". Много је употребљавано слово л,", а њиме се служило у пстијем оннјем приликама, како сам већ навео у опису апостола под П. а.; слово 'к употребљавано је поре^е, и то обичпо само у рпјечи, у предњем слогу, на пр. „гк/иртЈША, к*кстанУс" и т. д., али је вшпе узпмато к п то како у рпјечпма, тако псто вазда на крају рпјечп, које се свршују на суглас. Имаде и к\ алн нрло рпјетко; тако псто п м, али ниаче свуда а. Додајмо томе још п скраћења за тр, тк п ст, то се онда јасно впдп, да у погледу тшсмеппце, овај Пентикостар одговара ономе Апостолу св. Николе. Слова у насловима крупна су, по нође вјештачки спајапа и врло слична опима у Херцегобом натпису, нарочнто (1, /11 и Х>. Ини-

цијала појединих одјељака стоје у повећем кићеном (испреплетаном) четвероуглу, а изведени су црвеним или црннм мастилом; некоји су без таковог четвероугла, али је онда и то само слово велико п у виду умјетног сплета изведено. Мастило је црвено и црио и врло се добро одржало. Од садржаја еачуван је до сад текст почам од 4. не!;ел>е по Пасхи, па до неђеље свјех свјатих, чијп је садржај силно оштећен. По раснореду п саставку, овај се садржај у свему слаже са данашњим Пептикостарима. Пред почетком текста већине неђеља, бпјаху па читавој нредњој страни онога листа, на чттјој другој страни почпма посљедопаппје опе неђеље, или колорпсане, илн црне слике дотичног догађаја, гсоји се тамо слави, а над почетком текста нсге неђеље, или другог даиа, имаде по јодна орнамеиталпа слика, илп какав иии штампарски украс. Од првије слика затекао сам слиједеће: 1. врх од колор. слике о раслабљеном , с натписом „\с исп/кии рд« С/МК/ина № ли /гкт."; '2. у цјелини, црча слика Христос и Самарјашса , са иатиисом „ј(с просн ц) жени са/илр^нинн"; 3. такође цијела, црна слпка о слијтом, са натписом „\ ; с исп/к/Ш с-гкил и) рожденаго". 1 ) Орнаментске слпке сне су у впду дугуљастог кићеног четвероугла, а мотпв пм је сплет; једне су веће, а другс мање. У средпни већијех слика остављен је омален четвероугласт бијел простор, а па њему у средини као усађен крст, а изникла око њега дна дрвета (као урме нли иалме); с лијеве стране крста, а међу н.им и лпјевим дрвегом црна тпца (као голуб) рашнрпла крпла, а кл.упом ухватила крст код пречаге; у врху шаровитог четве*) У детиљни онис овијех слика не могу ее упз'1нтити пошто нијеснм од те сгруке, а и у овоме опису није то блш од неопходне ногребе.