Босанско-Херцеговачки Источник

Е.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 531

II ако су ово врло ријетки случајеви који се свештеиству дешавају, — ипак се такви могу десити свакоме свештенику) а иарочитоу зимље доба, када су јаки мразеви, сњегови и сметови, на ухвате у путу какво с-лабо одјевеио лице, гди га укоче, смрзну и тек се послије неколнко дапа мртав нађе; када разб јјиици ухвате, опљачкају и убију каквог непознатог трговца по друмокнма; када каквог друга свог хајдуци у шуми убију и мртва га оставе, па се послије на^е, и најзад, оваки се случајеки дешавају највише за вријеме ратова. И писцу ових редова, прпје неки дан за врнјеме 20 годтипњег његовог понован.а десио се овакав један случај; Једап се.д>ак, по свој прилпци нз округа Нишког, јер се вндило по одијелу, отпшао је прол>етос са друштвом својим у краљевпну Румунпју у службу, да сигурно коју иару зарадп. Па пошто јс л>ето протпло, а већ јесен наступнла, то је се опот са д])уштвом враћао нат[ аг кућтт у Србију, и то претго Видппа, тт Вршке Чуке. А како је доста оболпо бпо, н нпје могао да.т.е нутогатн, то га је друиггко твеготго ос/гагпло у путу нзмеђу Куле и Вршке Чуке п отнтило без н.ега. — Овај јадттик изнемогав, пао јо обнесвпјешћен на земљу тт ту лежао дуго врпјеме. У том наиђз па њ' наш „делижанац", (носиоц аманета) којп враћајући се изКуле за Зајсчар, впдив' га гдп лежн болестан ■— н сјетпв сс опе прпчо пз Хрпстовог Јеван^ел.а о умилостпвом Самарјапину", одмах узе овог јаднпка у своја кола и повезе с' намјером, да му у пајблпжем мјесту л.скарску помоћ укаже. По прнчању посталиона, овај јаднпк боловаше од пекакве снпп.о с катпл.см помијешаге. На питање његово : одакле је н како му је нме, белесиик нсмогаше ништа одговаратн, јер га тсашал. тад,а ст^е већма мораше.

Ишав тако пош,Бе кратког путовања, — ои нздахну у колима иа нуту, а посгалпон га доведе у Зајечар н предаде окружној болнпци на сахрањнвање, којом сам прилшсом сјутра даи бно као болпичкн свештепнк позван, да овог мргваца опојнм, и до вјечне га куће отпратим, и ако му се нме није могло знати. Нска је вјечи га хвала п слава честитом поогалиону и телеграфпстп младом господпиу Васплпју Стојановпћу, на указаном овом хрншћаиском мплосрђу иаспрам свог нопознатог брата нашег из Нишког округа. Впди сс, да је поука из Хрнстовог јеван^сља о мнлостивом Самарјанину, која је оном господитту још у основпој школи иредаваиа, нмала дсјства на њ', јер сс он у оном магновен.у одмах сјетно „ оиог Самп-рјапипа који је убијсног човјека од разбојнпка па иуту нашао, па га јс узсо, ране му оирао, превио, метнуо на свога тсоп.а п однно гостионичару, — па је п сам тако урадпо Зато још јодпом хвала му Позват дакле да опјело изпрпптм, промислио сам зрсло о томс, катсо ћу га опојати, када му се пме иезна, па мп у том дође мисао да бц требао у онјелу спомевути гме умрлог овако: ,,вф« ЛИЛ1ГА п? оупскоЕНЈи д8ши оусопшдги* рлка Ко= жУл „зд-к лшашчлго" и еже . .. и т. д., што сам тако и учпппо. .Пошто мп ннје познато, да има пгдје нанпсаног нравпла но овоме, катсо би се трсбао свештеппк у оваковом случају паћи и умрлог опојати, а познато ми је добро, да се о нарастоспма, о задушппцама па овај пачпи имена умрлих лицау јектенпјама спомињу, — па држим, да се нијссам о позпавању п изврпшвап.у ове своје дужпости огрпјепшо. Овај мој поступак у овом случају послије тога одобрила су п „братија" моја из овдашње околипс, дпјелећн са