Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 22

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

жене, које би без каквога претходнога узрока оставиле своје мужеве и удале се за друге, да пикад не приме причетће" 1 ). Овијем „без узрока", вели учени Хефеле није казано, да има случајева, гдје се допушта оставити мужа и удати се за другога; него се хоће тијем, да се установи већа казан, кад се остави друг „без разлога", дочим у правилу, које долази 2 ), у случају, кад се остави не баш са свијем без узрока (т. ј. кад је муж прељубочинац), пријети се нешто мањом казни, т. ј. кад је жена Хришћанка, која остави свога мужа Хришћанина 8 ), али прсл.убочинца, и уда се за другога, не приступа причешћу дотле, док је њен остављени муж у животу. Самб у случају тешке болести поступа се блажије с њоме, и може се припустити прпчешћу 4 ). Правило 10. арелатскога сабора од године 314. одређује, да се свјетују колико је год могуће млади људи, чије су жене пале у прелубу, да не ступају у нови брак, док су живе жене, које су прогнали због прељубе Г| ). Готово до 10. вијека бнио је у западној римекој црквп законом допуштено, да се са више разлога раскине брак. Сабор у Вермерији (Уегтепа) од год. 753. допустно је, да се раскпне брак, кад жена мужу или муж жени о глави ради 0 ); кад жена не ће да пође е мужем у другу покрајину 7 ); кад жена докаже, да муж ннје кадар, да чинп код ље своју тјелесну супрушку дужност а ). Сабор Компијењски (Сопр1е§-пе) год. 758. допушта, да муж може опст узети асену, с којом се био већ један пут

Ј ) „Иет Љеттае, сјиае пи11н ргаесеЛеп^е саиза геН(|иепп1, УЈГ08 ?ио8 е1- аИег18 зе сори1ауепп1, пес 111 Кпет асс1р1ап1 соттишопет". 2 ) Т. 1". правило 9., које г.таси: „Иет Јоепппае Ј1с1е1еа. <|и;1е а<1и1|еп1П1 таЉт геП<}пеп1 Нс1е1е е{ аНегит ЛисН, ргоћЉеаки' пе с1иса1; 81 Лихеп1, 11011 рпиз М(:(М[м..т соттишопет, П181 (18) циет геНциИ, Де заеси1о ех1егК, П181 1'огвЦап песеввИав 1пПгш11а|18 г1аге сотри1егН", а ) За смјешане бракове дао је правило још аиостол Павао ријечима: Ако се некрштени раздвојч, нека се раздваја. (Прва Кор. гл. 7., ст. 15. *) С. I. Не&1е, СопсШеп^еаисМе, Егђ1ћиг§ 1п ВгеЦгаи 1873., св. 1., стр. 158. б ) Бје 1и8 с|111 сопЈ'ил;е.8 киа8 111 аДиНепо ЛергећегкНш*, е! И(1ет «ип1 а<1о1е.чсеп(:е8 Н(1е1е.8 е! ргоћЈтћегЈит пићеге, р1аС1п(. и(; т (ји.чиппи .роваЦ сопиаШит 18 с1е(иг, пе \1УешП|Ц8 ихопћив 81П8 Нсе! а(1и1 (еп8 аНаз асслјп .чш /11('1'<че : СопсШвп. ревсћшћ^е, св. 1., стр.,. 210.) 6 ) Правило 5. ') Правило 9. 8 ) Правило 17. (НеГе!е; СопсШеи^езеШсМвј ГгеЊиг^ 1877., св. III., стр. 573.) (Н аста

раставио 9 ); да може муж пуститн своју жену у манастир, а он другу узетн 10 ); да може човјек, који има приљепчиву болест (губу) допустити својој жени, да се преуда, или така жена своме мужу, да се ожени с другом 11 ). Сабор, држан у Риму год. 826. својнјем 36. правилом забрањује, да се отпушта жена, оспм за прељубу (ехсерћг саива Гогтсаћогпз), и да се брак не раскида под изговором побожности без допуштења власног епископа 12 ). Тек у XI. вијеку настала је права забрана брачнога раскида у римској цркви; али је и послије било случајева, а има их и данас, кад сам тта раскид допушта. Тридентински сабор одредио је, да само смрт може раскинути брак, који је консумиран , т. ј. у истину извршен између мужа и жене 15 ). Ако брак нпје консумиран, т. ј. муж жени или жена мужу није ннкако у стању да испуни жељу, онда невпну или здраву страпу разрјешава папа од брачне везе п допушта јој, да се уда плн ожени 14 ) — Тврдња римскпх богослова, да се брачна веза не може раскинути због тога, што је она видљива слика тајанствене везе Исуса Христа са црквом и с душом свакога, који вјерује у Христа, која се по ријечима св. писма никако не раскида 16 ), може се односпти у апсолутноме смислу на цјелину или на неки дио црквенога друштва; јер, кад бп ово прекинуло брак, или ете више давало мјеста безбрачном животу, онда би одступило од хришћанске науке, и хришћанске и од опште људске дужности, и тијем прекинуло свезу са Христом и царством његовијем. Како пак поједчни човјек отпане и од вјере, раскине дакле везу своје душе са Христом, те тако сам по себи умре за ту вјеру, тако бива и у браку, који је уништен услијед тешкога пријеступа ^мужа илп жене, за онога, којн је злочин починпо и грпјех нроузроковао 10 ). 9 ) Правило 5. 10 ) Правило 16. ч) Правило 19. — Псиореди пр. 6., 7., 8, 9., 10.. 11. и 17. код Не1е1-а. сн. дј. св. 111., стр. 593. 13 ) Не1е1е спом. дј. св. IV., стр. 50. Ј3 ) Сопс. ТгМ. 8е88. 24. 1>ос1пш1 с!е 8асгатап(о та1птоп11 сап. 5., (■о<1. <1е васгат. та1г. с. 6", 7. и т. д. (^сћкке . [.ећгћисћ <1е8 К1гсћетес№»8, С1е88еп 1886., стр. -113., црнмј. 1.) и ) С. 2. X. с!е сопуегатпе сопји^а1. Ш. 32. ('8сћиНе сиом. дј. стр. А1±.) 15 ) Осија 'гл. 2., ст. 19.; апокал. гл. 19., ст. 7.; Мат. гл. 19., ст. 6.; 1. Кор. гл. 11. ст: 2.; Еф. гл. 5., ст. 32. 16 ) Протестанти иризнају раскид брака у многим случајевима. иће се.)