Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 30

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

било оклшшу и за трунку, одмах то свак гледа и види на десетере очаре. И ту онда почиње: поруга, вп- ј кање, омаловажавање, презир, клетва, псовање и т. д. Па прости ти јаде, да се оспе та грдња на дотичног виновника — не •' Ту тп се опда напада и руши сво свештенство. Таки је данас свијет!... Ово нијесу ннкакве измншљотине, ово су истинити факти... Ово је освједочено толико и толико пута... — Па шта, да се ради браћо српски свештешшп ? Како да се лијечи од те — тако рећи заразне болести? Како и чиме да почнемо ? ? — Томе нас упућује живот и рад Христов. Љуби, сноси, трпи, гледај, мирп, стварај слогу, руши мрзост, проповиједај, буди примјеран, поправљај окорјеле у гријеху. Сваком даном приликом поучавај — кад год можеш и ђе год можеш. Но нема за то згоднијех прплика, него кад су црквене славе, крсне славе, зборови, свадбе, неђеллга и празнични дани. Пренимо се мало! — Мало више марљпвости и стрпјељивости, па сваке Божије службе тумачнмо свето еванђеље, говорпмо од срца срцу... Народ је патн добар, — и ако је у нечем и нечем покварен, освијестиће се, завољеће свога свештеника, — а кад га заволи, по готову уважаваће још боље његов свети позив. Воље ће се старати за цркву и гаколу; а кад до тога дођемо, онда се можемо и ми веселити и радовати, јер ће нам наш народ поћи источнику свега блага на

овоме свијету — објеручке ће загрлпти науку, без које свак мора пасти и претворнтп се у ситни прах, кога вјетрови разнесу, те му не оетапе ни спомена... Наше су прилике данас таке, да свештеник мора да чува своју паству од другијех иновјераца, да сваког припадника православне вјере поучп свакојакијем добријем врлинама. — Нама треба добротвора, треба нам патрпота; а ко ће пам те створити ? — Једино добри и племенити примјери православнох'' свештеника, да уљева у поједине породице патриотпчност и љубав према роду и св. вјери својој. Треба сам да настоји — у колико му силе његове допуштале буду да помаже племенита друштва, племенпте намјере п све што води бољитку и напретку његове пастве, па и цијелог народа. Овдје не мислим толико помоћ материјалну, колико моралну; јер новчано стање код свештеннка ннје тако сјајноу колико га неки букачи изпосе. . . Камо срећа, да стојпмо у бољем материјалном стању, друкчију би пјесму пјевао и наш српски народ!... Јер: ,,није се корисш ополико пруж аши, колико се пе може покрит/и ", вели српска пословнца. А тако и јесте. Још је паше свештенство у такијем неприликама, да јс опкољено разнпјем вјерзконародним пропагандама п мисијама, које ни мало добра пе желе Србима и православној црквп! За то — у овакијем прилпкама, сва одговорност пада на наше свегатенство, које својскп треба, да настоји, да бодрпм оком пазе на свакн покрет овијех мпспонара. И о томе треба свој народ да поучавају.