Босанско-Херцеговачки Источник

В .-Х. источник

поучи своје правоелавно стадо; те с тога, и ја се Архппастир надам доброме успјеху од мојих ријечи, с којима се данас христо .Ђуб.т >у вашем обраћам. А ево од куда потиче та олакшица. Поред радости, која му душу и срце обузимље гледјући и слушајући у цркви о Божићу оне дивне божје службе, оне величанствене обреде и оне узвишене духовне пјесме, — православни Србин радост ову и у дому показује, када вртпи побожне, у духу свете вјере и од праотаца наслијеђене, красне црквено-народие обичаје. Тако, он налага на огањ још у очи Божића бадњаке, поред којијех весело скди, бади, бднје, т. ј. будан очекпва свитајућу божићну зору, коју су онда Апђели невиним витлејемским пастирима огласили, када им рекоше: Сг роднгл к.1,111 Списк! и када дивну пјесму запјеваше: Сллкд ко кмшнид-ћ БогУ, и нд з(.илн л1Иј)Ђ. — Налажући православни Србпн бадњаке на огањ, прнзнаје да доласком Исуса Хр. идшли азмкк срЕкро и злл 'Г 'о падоше, нестадоше, нити пм се хришћани клаи.ају; баш као што данашња црквена пјесма поји: И тн;^ (ХрГстс) кочеЛ0К^Чш8сА Ш ЧИ1ТМА, .ПНОГОКОжТб 1ДШЛШКЂ оупрдзднмгА. Православноме Србину на трапези је божићни зеленпм гранама окићени колач илити чесиица, у славу и част пречисте Дјеве Марпје, из утробе које — каоно што из суве оне чесипце и колача (ио прилици пролпсталог штапа првосвештенпка Арона) пзбија зелено лишће — роди се Ис. Хр. безмужно, наитијем св. Духа. Правосл. Србин уз то прицаљује божићну свијећу, вјерујући да је Ис. Хр. истинита свјет лост, да је сунце лравде , без које свјетлости ум људски лута, и да треба срце хришћанина за ово сунце Христа живом љубави до гори, као живи онај пламен свијеће.

Он се даље о Божићу са домаћима и осталијем мирбожећи цјелива, баш по науци Христовој, по којој дужни смо као синови једног Оца _ небесног и по томе браћа, међусобно од срца љубити се, помагатп, у миру и слози живити. Пак јоиг ако додамо оно лијепо весеље, када у дому ра :лијежу се, оне исте пјесме као и у цркви: Рождктко ткое; Д'6кл дн;ск; Сллки ко кмшни^к ЕогУ и т. д. можемо праведио и с разлогом казат, да о Божићу, домови правога правосл. Србина, постају и претварају се у цркве. По, љубезни моји, као тпто оте чули, ја сам мало јаче гласом ударио, изустивши ону ријеч правога прав. Србпна; јер онп домови, — гдје домаћин или домаћица, поводећи се за неким помодним духом времена; гдје високоучени занешсн таштом философпјом, омаложавају и стиде се вршити лијепе ове српске божићне обичаје тте могу се наввати домаћим црквама, јер иду и раде противу вјере; — бага као што раде на штету своје лијепе народности она срнсва друпггва, која у ириређивању спјела, бесједа и забава, напуштају красне народне игре, народне пјесме, музукалне ако и просте али ипак важне, ппштрументе. И .И&АИ О&ШИ СЛМИМТИ ди СЛМШИТ- к ! С оваком вјсром и тумачењем вршећи наше српске божпНне обнчаје, те ирндрж ^вајући се науке и свјета миле нише матере цркве, вје рујте да ће нам динашњи великп Благдан на спас душе, а на мнр и епокојство живота бити, које вам са архипастирским благословом од срца желпм, п опет велпм: Православна браћо и духовна чеда моја ! Мир Божји, Христос се роди ! У Котору , 1892. Смирени Еиискон Герасим.

Бесједа — на Божић. 0 Бесједио: Петар С. Иванчевић, јерођакон.

Мили и витешки сртки роде! Сигурно доживио је ко од вас, да га љегова дјеца не хтједоше ово или оно послушати, а и кукни старјешина — дочекао је, да га ко од укућана не хтједе послушати; а можда је

„Вси јазици восплешчите руками, Јако Христос избавитељ јест с нами. Во Витлојемје јудејстјем родисја" и т. д. (Пјесн 4). који од вас из незнаља — или ма на који ча чпн било — преступио коју заповијед свете матере цркве, или Божју, илп тн пак земаљску? Па Србадијо драга! Шта учпне родитељи с оном дјецом, која су непослушна ц неваљала?