Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 1 И 2 В.-Х. ИСТОЧНИК Стр. 49

поштен, праведан, евет, чист; да се држи вјерно ријечи но науци (Тит. 1., 7, 8,9.): да буде здрав у вјери, у љубави, утрпљењу (Тпт. 2., 2.); једном ријечју: да буде подобан апостолу Павлу, као птто је и апостол Христу (I. Кор. 4, 16; 11, 1; Фил. 3., 17.) Ко не исиви како учи, тај самог себе сво1ИМ ријечима осуђује, тај уноси саблазан међу дједу 6.0ЖЈУ, и томе би боље било да не говорп, како каже св. Лован Златоусти, јер ко друкчије говори, него што твори, он троструко гријеши (Јов. Зл. бес. 72. на Матеја; Долж. пр. пр. стр. 78.) И Христос је такве назвао „ лицемјерима" / Затггм долазн, вама најпознатија, свештеничка дужност: Ш. Вршити св. тајне, којима се уводе људи у хрпшћански живот; среством којих се саопштава благодат божја са даровима Духа светога. Тајнамасветим људи се, као удови тијела хрпстова освећују; тајнама сс лијече душе раљене, гријехом овог свпјета; тајне се саопштавају људима ради опорављеша и оздравл>ења у Христу, ради чистоће душевпе и ради енаге духа, да би вјерни, под окриљем св. тарна и под заштитом, среством њих задобивене божје бдагодати: имали чврсту вјеру, неограппчену љубав, и непоколебиму наду, како би тијем оружани, могли успјешно са гријехом борити се и неврједимо пребродити ову долину искушења, па по својим богоугодним дјелима у овоземном животу учињеним, заслужити п вјечну награду, и постати достојнп синови Божји и нашљедници вјечног блаженства у царству славе небеене; „ нашљедници божји кроз Иеуса Христа" (Гал. 4. 7.). Правилно рукоположени свештеник, па ма колпко и како грјешан био, по учењу св. православне цркве, неможе својим личним гријехом спријечитп дјејство благотворне благодати божје, која се вјернима у св. тајнама преподаје. А написано стоји: „ Проклет био сваки који мсмарн.о врши дјело Божјс а (Јерем. 48., 10.). Св. тајне не врше се без мо.штве, па отуд потиче дужност свештенпчка: IV. Молити се непрестано. Молити се Богу за еебе, за вјерне и за све људе, како оне, који еу још у животу овом, тако и за оне, који су се тго воллс божјо1 преселили у вјечност. Молитва је сваком човјеку од велпке потребе, јер је Христос рекао : ,,без мене не можсте чиниши ништа " (Јов. 15, 3.) и што „год будете

I молили у име моје од оца мога даЖе вам сс а (Јов. 10., 23.) А колико ли је тек искрена, пз смиренога срца, са вјером и чистом побожношћу уздизана молитва нужна свештенику: види се отуда, што он без топле и скрушене молитве нити може учити, нити свештенодјејствоватп. Преко апостола, служитељима заповиједа Христос: да се непрестано моде, да не пану у напаст (Лук. 22, 4(5.). Свештеник треба дакле. да се дању ноћу моли Богу: да би му по молитвн даровао Духа светога, јер само Дух истине учи свештеника како ће да врши своје дужности савјесно и достојно светиње око које ради ; јер сам свети Дух упућује евештеника у свакој истини СЈов. 16, 13.; Долж. пр. пр. 1 л.), како би био непостпдан раденик пред Богом (П. Тим. 2., 15.); а Дух свети не прндобива се чим другијем, до ли топлом и скрушеном молитвом (Лугс. 11, 13.) Из овога што до сад рекох. а готово ништл не рекох, впди се : какво страшно брсме примих на се, терет велик и тежак, под којим се још сад угибају раменл моја, а душа ми дршће од страха, да у служби под „христовијем јармом" не малакшем: било по неспреми мојој и пезнању, било по злу дјелу и немару, било по маловјерију п малодупшости, бпдо по нераспаљеном срцу у љубавп према Богу и светињи службе, било то ма којом прп чипом, или да но нераду, или недовољном раду у вниограду господњем, не запарложи се земљиште које ми се даде и повјери на обрађивање, па да ушљед тога не заслужим пријекор од мојег Господа, као невриједни и љењиви слуга (Мат. 24, 48, 49. 50. и 51.; 35, 30.) Па с тога ево те, у стрчху господњем, у љубави братској, заради Христа и његове љубавп —молим, жива Христова цркво, поткријепи моју недостојну молитву к Богу, јер он је Господ — „ на-ше уточиште од кОлена до кољена и (Пс. 90, 1 Од њега долази: „ сваки добри дар и сваки шклон савршсн и (Јак. 1., 17.) а Господ ће дзти: „ добрл онима. који га моле и (Мат. 7, 11.), па да, уздајући се у његову благодатну сплу кја ке.чоцшла н шгкУд-кк.иофМА когполнжкф&о. смирено га замолим: да ме он —- вишњи, Духом својим светим укријепи и унутп : Како бпх учењем, прпмјериим животом и са страхопоштовањем, вршењем св. тајана и обреда, а у непрекидној скрушеној молитви : посдужно за живота на корист свете, једино спасавајуће