Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 84

Б.-Х. ИСТОЧНИК

да су етарозавјетни оци, кад су постили, јели само једиом на дан, и то у пече. Но цргсва Христова својијем вјернијем, који посте, није опредјелила сталнога времена, када ће јести. А и данас има многијех, који се, по примјеру древних отаца, уздржавају од јела до вечера. А има их и таковијех, који не једу ни у вече (особито у вријеме св. четрдесетднце, сриједом и петком). И тако шљедују св. ап. Павлу, који за три дана ништа не једе нити пи. А не оскудјевају у побожности и такови, који уз велики пост, почевши од понедјељка па до суботе пет дана, у знак пет рана страдалнога Христа, тијело своје изнуравају. 0 овоме пише св. Епифаније у кратком поучењу. А они, који су немоћни и који се нијесу обикли на пост, обично (изузимајући суботне и недјељне дане) не једу све до деветога сахата дневи, т. ј. до трећега сахата послије подне. Они дакле, који на овај начин посте, угледају се на Исуса Христа, који би на страдању све до деветога сахата дана. А у деветоме сахату од свију трудова и страдања својих ослободи се смрћу. Друго се назква количином, т. ј. колико треба да једу они, који посте. Разговјетно је дакле. да ономе, који пости, толико треба јести, колико је нужно да поткријепи своје изнемогло тијело и снагу, коЈа му оскудјева, т. ј. не зато, да се наједе, него само да се окријепи. А ово говоримо за оне, који раде и и служе, јер им бреме дотичнога рада, односно служба, потребује поткрјепљења. Почем су пак различни начини живота онијех, који радње врше и који не раде, то бива разлике и у снази људскога жикота. Неки су јаки а неки немоћни; ради тога непрелазне мјере св. црква у погледу

јела није једнако свима опредијелила. Овај пак закон само за све у опште вриједи: „тсно јчло служи само ради поткрјеаљења". Треће назива се својством, т. ј. каква јела треба да једу они, који посте: масна или рибна, или само од плодова земаљскијех, или јела, која су продукти од некијех животиња, као: масло, млијеко, сир, јаја и т. д. Ово су различна својства јела, о којима је велика распра са противницима поста. Јер неки од њих са свијем не примају поста, а неки ако и примају, но не потпуно. Примају у посту вријеме и количину, али својство не. Вријеме: да не треба рано него касно јести (не јести често); количину: да треба јести умјерено, а не и сувишно. Ово само неки од противника примају, својство пак са свијем одбацују, и кажу, да је то јеретичко, на име: уздржавање од маснијех јела, као: меса, масла, млијека, сира, јаја и-другијех. Тако дакле ти мудрују, којима је „ Вог трбух и коичина тгибао". А наша св. православна црква заповиједа нам свакијем начином, да, не само вријеме и количину, него и својство јела у погледу поста чувамо, као тпто ћемо напријед видјети. Дио први. Камен православне вјере. Почем су овдје стављена многа питања, која једнијем одговором није могуће ријешити: ради тога овај први дио расположићемо на три раздјелења и установљења. У првоме раздјељењу и установљењу ћемо показати, да је пост у опште од закона божијега, и да се утврђује на св.