Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 86

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

нама, у тамницама, у бунама, у трудовима, у неспавању, у посту", (VI. 4. 5.) У истој посланици говори и ово: „У трудовима и послу, у многом неспавању, у гладовању и же^и, у многом пошкењу". (XI. 27.). А у посланици к Јеврејима говори: „Не опијајте се вином, у коме је курварство" (5. 18.); тако дакле да неспавамо као и остали, него да пазимо и да будемо тријезни (Солуњ. V. 5.). Апостол Нетар у посланици својој говорн: „Зато, љубазии, запрегнувши бедра својега ума, будите тријезни, и зацијело се надајте благодати, која ће вам се принијети кад дође Исус Христос" (I. гл. I. 13.) Будите тријезни и пазите, јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога, да прождере" (I. V. 8.) „Поморите даклс уде своје, који су на зем.љи (Кол. Ш. 5.) Ову главу закључујемо са Христовим ријечима: „Уђите на уска врата; јер су широка врата и широк пут што воде пропасти, и много их има, којн њим иду. Као што су уска врата, и тијесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе" (Мат. VII. 13. и 14). Али која су то уска врата и тијесни пут ? Је ли овај, што учи, да се пости, или онај, што налаже, да се своме Богу, т. ј. утроби, чини свака угодиост, а да се свете пости уништавају? 0 томе нека сваки право пресуду изрече. Глава треЋа. Прописи о посту у опште из примјера оних. који постише у старом завјету. Да су људи постили н у старом завјету, дакле да је пост још и онда постојао, имаде много непобитних доказа у св. Писму ст. завјета. У књизн Исхода читамо да је Мојсије, којн изведе народ Израиљски ш» Мисира постио.

И уђе Мојсије у сред облака на горн, и бјеше ту на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи. (24.). А на другоме мјесту стоји написано: „И бјеше тамо Мојсије пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, не једући хљеба ни пијући воде (34.)". У књизи Судија Израиљевијех стоји написано: „И изидоше сви синови Израиљеви и сви људи у Ветиљ, гдје плачући сједоше пред Господа, и постише тај дан све до вечера. У књизи царева говори се како су сви људи Израиљски постили тај дан и рекоше: „Сагријешисмо пред Господом." Такође у књпзи царева каже се како су Израиљци, пошто су сахранили кости Саула и његова сиба, постили седам дана. Давид се куне, говорећи: Еко, нека ми буде свједок Господ, нећу јести хљеба нити шта друго док не зађе сунце. (П. Цар. 3.) У истој књизи налазимо још примјера, ђе се каже, да је Давид постио. Исаија пророк, који иђаше на божију гору Хориву, постио је четрдесет дана и четрдесет ноћи. (П1. 19.). Јосафат, будућц престрашен страхом, сав се бијаше одао на молитву Господу , и проповиједаше пост по свој Јудеји. (II. Пар. 20.). Јездра говори: „И обећах ту пост и младићима пред Господом Богом нашијем, да занштемо од њега добри пут нама и онијем, који с'нама бјеху, и синовима нашијем, и стоци нашој." (8.) У књизи Немија стоји написано: „Када чух те рнјечи, сједнувнш плаках и јадиковах за много дана постећи и молећи се пред лицем Бога небеснога.'- (1.). А у књизи Товита ово: „Сара за трн дана и за три ноћи не једе ништа нити шта пи, но стајаше плачући и мољаше се Богу". (3.). У књизи пак Јудита: И смирише се они и жене њихове у душама својима у посту и молитвама. (4.). А на другоме мјесту поред осталога и ово: Чуће Господ Бог молитве ваше