Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 89

свагда им је био присутан. А шта ћемо ми, који не видимо Исуса Христа у његовој тјелесној природи, а благодат његову, чинећи непрестано гријех, од себе удаљујемо?! Кад су дакле апостоли постили, који су Христа као Богочовјека гледали и с' њим опћили, тијем више треба да ми постимо, који Христа нигда не виђесмо. Пошље времена апостолскога, особито почевши од цара Константина Великога, бшпе многобројни испосници у св. цркви, као: Павле Тивејски, Антоније Велики, Јевтимије, Макарије, Сава Освећени, Теодосије, Паисије, и Бог сам зна колико још њих бијаше таковијех. Само бијаше оваковијех земаљскијех анђела пуна Ливија, Тивајида, Египат, Атонска и синајска Гора, и многобројна друга мјеста, која се прославише са животом оваковијех испосника — који постише. А читајући Патристике, Минеје, Прологе и њихова житија, која вјерно написаше многи писатељи, морамо се данас њиховоме посту, који тако могоше, као .л.уди с' човјечијом природом, да чине. За то су пак изме^у њих многи данас у броју светитеља божијих. Но трудна дјела оваковијех испосника н њихово строго пошћење нећемо овдје потанко истицати, због великога броја таковијех. . . . Многе похвале, које се односе на св. оцеве, који постпше и скончаше свој земаљски живот у посту и молитви, налазе се у књизп која се зове: „Саборник" лист 201.; даљеу „Слову" св. Јефрема, лист 112., и у другијем књигама. Али ви противници, осим св. Писма и осталијех књига и предања светијех презнрете. За то је дакле све пјевање о томе узалудно ономе, који затиска уши своје. Овдје кажем само ово; мислите ли, да су

они, који тако постигае, били грјешнији од свију људи ? Нијесу, ја вам кажем; но ако се не окапемо обожавања свога трбуха, дакле угађања и задовољавања својему тгфлу и тјелеснијем страсшима, сви Лемо џроиасши. Ну послушајмо ап. Павла, који громко говори: „Тјелесно мудровање смрт је а духовно мудровање живот ]в и мир. Јер тјелесно мудровање непријатељство је Богу, јер се непокорава закону божијему нити може. Јер ако живите по тијелу помријеЛете ; ако ли духом послове тјелесне морите, живљеЛете" (Римљ. УП1. 6. 7. 13.). Глава пета. Снага прописа о посту у опште, обзиром на различите користи, које бивају ушљед поета. Прва корисш , која бива ушљед поста, јесте: усмирење тијела и уздржавање од свакога неваљалога дјела. А ово је Богу врло угодно; њему је дакле мило да избјегавамо тјелесне страсти и сувишне жеље. 0 овоме говори и св. ап. Павле, кад каже: „Морпм тијело своје и трудим" (I. Кор. X. 27). Морим, вели, т. ј. постом, као што тумаћи св. Златоуст. А ово је оно, о чему и псалмопјевац поје; „Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју" (Псал. 3513 Ј; а на другоме мјесту пјева: „Кољена моја нзнемогоше од поста и тијело моје омрша' 1 (Нсал. 109. 24.). Као што коњаник, који јаше на коњу неукроћену, иде несретнијем путем, кроз уске долине и опасне рнтине, куда иначе не би он хтио: тако су и он -иЈем , шјп су неукроЛеиа тијела, отворени шутеви на евако безакоње\ ие иду дакле такови сшазом иобожности, него неваљалсшва. Св. пост дакле има ову снагу, да укроРмва страсти , да изкорјењује зависш, да угушује иламеп велике љушџпе и гњева,