Босанско-Херцеговачки Источник

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 93

забаве или у купатила у намјери да чини блуд, и тијем нрекине вјерност своме мужу; или кад у опће похађа мјеста, која нијесу за пристојну жену 1 ). 2. Кад против воље и знања свога муж* у невријеме одлази од куће и ноћива по туђим кућама у намјери да чини блуд. Овоме пријеступу једнак је онај, кад жена, док јој је муж на путу, или је у каквоме послу ван куће, пушта у кућу ноћу, па и дању људе, о гојима се већ сумња, и њој 1е самој познато, да се сумња, да долазе по њеној жељи и у пријеступној намјери. Позвана власт има добро да пази и испита узрок женином тумарању. Ако има доказа, да је жена отишла од куће, бојећи се, да је објестан или пјан муж не туче и не кињи, или ју је муж у својој јарости па и без јарости истукао и избацио из куће, те не има/у/ш живих родгтеља пребјегне у туђу кућу 2 ), или да је, десивши се на путу, силом или другом каквом неприликом задржана, те није могла у право доба кући доћи, — онда има основа, да се блажије с њоме поступа, или да се са свијем опрости од казни 3 ). Тако исто треба испитати да није жена тумарала у споразуму са својијем мужем, како би се нашао разлог, да се раскине њихова брачна веза. 3. Кад свештеничка жена пане у прељубу, треба је распустити од њена мужа; јер што вриједи за све хришћанске жене/ 4 ), то вриједи за жену свештеничку у већој мјери, пошто треба као и њен муж и сав дом да служи другима за примјер својијем религиозним и моралним владањем и животом. 0 овоме јасно говори ттравило 8. неокесаријскога сабора: „Ако жена теднога, који је још свјетовњак, учини прељубу и у томе буде изобличена, он не може бити примљен у црквену службу. Ако ли је послије рукоположења учинила прељубу, он се мора раставити ') Номок. натп. 13. гл, 4.; Арменопул: Ка V Гј ГоУУј трмХт) хх1 гит/ј ј1 е *Ау§р«; ушр^? то а)-еАг / р.а тоО А^брос; ттЈЈ. Гј Хобетас". 2 ) Борављење жене код својијех чесшишијех родитеља, може се испричати (испор. Валсам. тум. ап. правила 5. и ређање бракораскидних разлога у 117. новели цара Јустинијана т. 5. — Етитојлђ (тои еу то:? гу.у.Хур'.а.ат'.у .01с б :хаатујрсо1? Р шјл. ха.1 [Зи^аут. уојлоо, —- еу Ко^атауТ'.70ЛоХе: 1886.) стр. 95., т. 4. говори: 'Еау ттара х-ђч ОеХгјту тоО аубрбд е?со тоО оГхои ес р-т) ттара Т0Г5 Шок; Хо7епа:. оиуј ог ха: ау е^е^аХХеу аит-ђу тоО гЈу.оч б 1ХУГјр хоа беу еуе: Хо7ец тсрб? 065 Уа тсро$ср6Хтгј". 3 ) Испор. тум. Зонар. пр. 87. трул. сабора. 4 ) Прва Тим. гл. 2., ст. 9., 10, . . ; гл. 3.. ет. 11.; Титу гл. 2., ст. 3., 4. и 5,

с њом; а ако продужи да с њом живи, не може вршити повјерене му службе" 5 ). Узрок је овој одредби, говори Зонара у тумачењу овога правила, што се, кад се продужи опћење с таком женом, обесвећује чистоћа свештеничкога чина и његове литургичке радње. Валсамон, тумачећи 18. правило апостолско, говори: „Ово правиио хоће да чисто живи не само посвећени, него и жена његова. Због тога је запријетило онима, који желе да буду рукоположени, да узимл,у жене, које наводи 6 ); јер је сумрћива њихова чистоћа услијед жалоснијех прилика њихова живота. И тако, ако је ко узео таку жену, не треба да се удостоји свештенства. „Ако је пала његова жена у прељубу иосли/е његова рукоположења, и он је ттри свем том задржи код себе, онда треба да се свргне и1 ). Разумије се, да и свештенику предстоји казан за оваки пријеступ прије и послије рукоположења 8 ). Овака жена морала је поћи у манастир (женски), и ако је имала имања, двије трећине од тога припадало је дјеци њеној и њена мужа, аједна трећина манастиру, у који је послана 9 ). Пошто прељуба, односно блуд у велико вријеђа морално чувство, и врло штетно утиче на ред у цркви и држави, то и црква и држава прописују још посебне казни мужу или жени, који су тијем својијем пријеступом прекинули своју брачну везу. Одредило је још 48. апостолско правило, да*се одлучи муж, којп отјера своју жену, па узме другу, или од другога отпуштену, држећи то за блуд и прељубу. Валсамон тумачн ово правило овако: „Који је без разлога изагнао своју жену, не може узети другу, иначе је под ложан одлучењу. Исто је тако подложан одлучењу, који је узео жену, неослобођену од брака, него пуштеницу, а иуштеница је, која није тто закону растављена с мужем, и осуђује се као прељубочинац, по ријечи Господа који говори: који угме пугитеницу чини прељубу 10 ). На тај начин по правилпма, како неки говоре, и прељубочинцу и блуднику је црквена казан одлучење; но мени се чини, да то није правилно. Прочнтај правила св. Ваеилија, у којима се истиче 6 ) Текст правила наводимо по преводу Милашовом, II. издате. 6 ) Удовицу, пуштеиицу, блудницу, робињу глумицу, 7 ) „Правила", Москва 1876., Винуск^ I. 8 ) Вас. Вел. пр. 6.; апост, прав. 25. и 61. и тум. у Пидал. стр. 14. и 44. 9 ) ХНвћтап сп. дј. стр. 742. 10 ) Мат. гл. 19., ст. 19.