Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 112

Св. 3

од 700 година, пошто усмена народна предаја не може у томе погледу бити тачна баш иа длаку. Тој се традицији иначе заиста може у свему вјеровати, јер она није могла никако постати угп.л>ед кривог читања натпнса о поиу Јакову, пошто народ, у коме је она постала, а од Ф. Вишњића почетком овог вијека потврђена, није течајем XVIII. вијека и прије бавио се читањем закучастијех натписа, а није ни знао да на н>има оснива своју усмену предају, којој јо вазда основ у мало круппијим и видљивијим одношајима. А пошто је народна предаја о Немањићима као основатељима манастира Озрена старија од времена Ф. Вишњића, па јамачно и од 'опога Јаковљевог патписа од год. 1697., онда ни најмање не смета самој ствари оно погрјешно читање данашњијех писаца, пошто народ заиста није основао своју традмцију на њиховијем књижевнпјем објавама, а поп Јаков Марић ннје подпгао озренски манастир. 4. Грађевина овог манастира нзведеиа је у византијском стилу, а својпм значајним склопом и израдом, производ је исте оие старо-српске школе, која је украсила поједине крајеве старе србијанске државе оноликијем гра^евинским дивотама. Госп. Стратимировић, који ову грађевину сматра производом домаћег стила, (стр. 68.) сравњује је у неколико са црквом Павлицом на Ибру (која је, чини ми се, створ Немањин) говорећи, како озренски храм не имађаше звоника као ни она црква, а госп. писац чланка у Гласнику од г. 1889. своди њену израду на подражавање ромапском стилу. Но ја бнх био слободан изразити ов |је своје мишљење. да би много боље било, да су ова оба писца, као стручњаци у овој ствари, прије онога свога описа, прегле-

дали још и грађевне одношеје манастира Тавне, Лхжнице и Папраће, за које се зна, ко их је градио и кад их је градио; тада би јамачно били дошли до коначног ријешења у погледу питања: кад је подигнут озренски храм, и чије су га руке градиле. Од свију некадашњих зграда, стоји данас узгор*још само древна манастирска црква, која је саграђена у виду крста. Кад се с поља погледа ова грађевина, онда се види 1 ), да се она данас састоји одчетиЈзију дијелова, од којих су: 1. звопик, што је подигнут год. 1878.; 2. иреираша■, која је нешто нижа, па још и ужа од остале цркве; 3. главна црква, са једнако високим, али кратким краковима крста; 4. нижа и ужа олшарска ашида , која изгледа као да је прислоњена уз главну цркву. Препрата је од остале цркве сасвпјем одијељена зидом до врха, у коме су у средини врата, куда се пролази у главну цркву, па изгледа, да је она касније призидана уз осталу цркву. II ад онијем мјестом, ђе се укршта главна црквена ла^а са попријечном, подиже се лијепо осмоуглаето кубе, које држе 4 голема каменита четвероугласта ступа. 0 материјалу ове грађевине споменути писци ништа не говоре 2 ), а о изради веле да је укусна, и по суду „једнога" производ подражавања ромапском стилу, а по суду другога „еаомвник нашв средовјекв архитект«уре и . Зидарија је изнутра скоро сасвим једноставна и глатка, а с поља, по ивици од темеља и испод стрехе, затим на прозорима, нарочито па кубету, украшена дотичним грађевинским накитом. *) Ово пишем према сликамз., пгго су уврштене у Витановићевом опису. 2 ) Звоник је сазидан од самог тесаника камеЕка са куле Абаз-бега Капетановића из Маглаја, коју откупи околни народ са својим мирским свештеницима. („Исгочн." 1890. стр. 74.)