Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 120

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Гдје је год Србин живио и гдје и данданас живп, ту имаде српски манастира као у: Краљевини Србији, Сријему, Босни и Херцеговини, Далмацији, Славонији, Банату, Бачкој, старој Србији и Македонији. По свима реченим српским крајевима, боље стоје манастири материјално, него ли у Босни и Херцеговини, јер зуб времена опустоши источноправославне српске манастире у Босни и Херцеговини, те данас многи вежу лик за опуту, као Папраћа, Липље (Осовица), Моштаница и т. д. а још ако је у овом или оном слаба и неразборита економија, чега има доста, па биле и у оним манастирима, гдје се мисли, да је све на свом мјесту. Но, Нијемац вели: „Еа 181 шсћ! а11ез СгоН луаз ^1аЈШ", — а и српска пословица вели : „Није све злато што се сија", може бити — више пута — около калај, а унутра белај. * Српско калуђерство вазда је било и остане у тјелесној свези с народом, оно је увијек било а и остане друкчије, него ли други хришћански калуђери на истоку. Српско калуђерство дијелило је добро и зло с народом српским, они бијаху народу учитељи и утјешитељи у ••бједи и невољи. Знаменити и уважени духовни писац госп. Н. Ружичић вели између осталога у својој књизи „Теорији каноничког права" : „И срећа по Српство, што су српски калуђери у неколико одетупили од правога позива калуђерског. Јер према појму о калуђеру служба је истих сувише егоистична. Тако њихов је позив да пресијечу сваки сношај са евијетом; да се удаљи од људи, и да живи сам у пустињи, мислећи само о Богу, и о својим гријесима молећи се Богу, да му их опрости. И ко тако врши, за-њ се каже да врши највеће јунаштво у славу имена Божјега; каже се да узима на себе лик анђелски, и да се броји међу војнике Христове". Српско калуђерство и српски манастири многе су врло важне документе за ерпску историју сачували и потомству предали. У стара времена манастири су били школе, а калуђери учите.т.и. Код калуђера књизи се учише најпрви и најбољи српски државници. И Краљевић Марко књигу је у : шо у манастиру, па је знао „књпге староставие", и могао је у цара писар бити ^ а

и Милан Косанчић, који је знао турски и арапски. Но, и владаоци српски били су ученици српских калуђера. Стевану Дечанском краљу (1322. —1331.) био је учитељ јеромонах Антоније Бошта (млађи настојатељ у манастиру), АнтониГе био је у манастиру Хилендару. Да је он учитељ био Дечанском, потврђује син краља Стевана Дечанског Стеван краљ (послије цар Душан еилни (1331.—1355.) у својој дипломи, што ју је дао манастиру Хилендару 1 ). Калуђера српских било је врло наображених и даровитих — са сваког гледишта, а и данас их има; — ето нашег честитог и уваженог књижевника — сина кршне Херцеговине високопречасног госп. архимандрита Дучића, па Фирмилијана, и узоритог српског критичара и историка И. Руварца и др. * Српски калуђери су више — пута уз бурна времена замјењивали крст с мачем, те се лавовски борили за „крст часни и слободу златну". Једном ријечју српски калуђер је увијек био и остаде од велике користи Српству у сваком погледу. Наравно, сад су много друкчије околности, те српски калуђер није више оно у српском народу, што је негда био, т. ј. српски народ не сматра га и не уважује, као што га негда уважаваше, е — а за што!?! Та, ја бар мислим, да је велико то пожртвовање што га српски калуђер жртву]е — „ безбрачност " и „ нвкористољубље ", — њему је дакле главна брига црква и народ, и сасвим је природно, да се нико тако не може бринути о прадједовској православној нјери и милом Српству и његову бољитку, као калуђер, њему је лакше, почем други оптерећени су разним бригама и пословима. „Ко је неожењен брине се за Господње, како ће угодити Гоеподу, а који је ожењен брине се за свјетско (1 Кор. 7, ст. 32., 33.) Но, као што је већ споменуто, српеки калуђер не само да се је бринуо о Богу већ се је бринуо и увијек ће ее бринути и о ерпским светињама и о евему оном, што Србина Србином чини. Па и данас, и ако је 19. впјек — српски калуђер увијек има оне исте мисли и идеје, као и стари калуђери и свештеници, а и данас је српски калуђер у свако доба вољан све и сва ') Види „Теорија каноничног ирава ' одН. Руасичића, — СТЈ). -^ОО.