Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 3

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 123

Љуби искрено и од свег срца оца и матер; поступај уљудно пред њима\ покоравај се њиховој вољи; бе з њихова благсслова не предузимај никакво важно дчело, њихове шгрјешке и слабости гиријељиво подноси; брани част њихову у сваком случају\ буди њима неограничено благодаран\ а ову благодарност показуј док су живи сваком м.огуИом помоЉи и задовољавањем; а ћо смрти молитвама за покој душе њихове. Срећни и пре- ј срећни су синови и кћери који ово извршују, јер ће бити Богом благословени! Угледајмо се на добре Нојеве синове, на Сима и Јафета, који са стидом покрише порок оца свога! Згрозимо се на гадни поступак, трећег сина, њнхова брата Хама, који се родитељу свом ругаше, не опомињући се несретник, оне важне изреке: да око које оца свога презире и матери својој подругује с.е, заслужује да га орлови искоиају и с њим орлипе своје нахране. Угледајмо се на послушног Исака, који се покораваше Авраму оцу свом и оном часу, кад га цо заповпједи Божијој вођаше на планину да га закоље и на жертву принесе. Угледајмо се на прекрасног Јосифа сина Јаковљева, који кад се даде у Египту браћи својој познати, прва му ријеч бијаше да упита за оца: „Је ли жив отац наш?" „ Је ли још жив старина отац мој ? Не стиђаше се он својег родитеља нп пред самим царем Фараоном, него са поносом: и радошћу изведе га пред цара казујући му : „ово је мој отац!" Јосиф царев намјесник љуби и поштује оца једнако као онда кад је био- дијете на очином крилу и хљебу. Видпмо и Соломона премудрог, какво поштовање показује матери к'о цар. Кад чу једном, да му долази мати, оставн одмах све своје послове, устаде с' престола царског, изађе јој на суерет; дубоко со пред њом поклони, па нареди да јој начине други престо с' десне стране његовога на који она сједе: „ И вниде Вирсавија пред г^арја Соломона глаголати ]ему о Атонији; и воста цар на срешеније јеј и поставиша ирестол други матери царевје и сједе одеснују јего (Књ. 3. цар. гл. 2 а стих 19.) Овако поштовање родитељи иотпуно заслуЖ УЈУ) Р :1 ДИ својих трудова, старања и сваковрсних пожртвовања, да подигну, упуте, обезбједе и усреће свој пород. Дуго би било казивати П1то иодносе отац и мајка около дјеце своје, у Подизању, одгојавању, чуваљу од опасности.

лијечењу од болести; колико се пружају често пута више него им стање економично допушта, те их са свима потребама енабдјевају, наките и забаве набављају, сваку њихову жељу испуњавају. Промислимо само на његу мајчину, којом живи и одхрањује плод утробе своје! Ко може достојно оцијенитп ону најљубезнију пажњу, лебдење и дрктање над милим дјететом својим, не зна јој се обједи ди вечере, читаве дугезимне ноћн стоји будна на ногама; немари за шетњу; лишава се забава; заборавља јело и ниће, све јој је концентрирано у колијевки, гдје гледа својег анђела;ту је за њу вас свијет; чим драго чедо проплаче лети брижљива мајка, лети утјешити га; ако га ма што заболи настоји да му поможе са лијековима; клечн пред иконама, скида са себе уресе, па их прилаже у завјетима да небо смилује, и дијете јој дарује. Сама једина Пречиста и Пресвета Мати Богородица, која тјеши ожалошћене, којој сваки вјерни у невољи прибјегава; само она може зиати, што осјећају матере, какве вреле и горке сузе пролијевају, кад се иред њезином светом приликом моле, да им дјецу смрт не покоси. Заиета љубав материнска превази^лази и надмашује сваку другу љубав. Такве чисте, такве жарке, такве срдачне љубави нема. Рекосмо да родитељи сами на себе заборављају а своју дјецу у свему што могу и не могу задовољавају. Рекосмо да себе утјешњавају п многог уживања лишавају, а све потребе свом породу подмиривају. Могли би навести примјера, да родитељи за спасење својих рођених драговољно и живот свој давају. По овоме расудпмо ваква су, и какву казну заслужују они синови и оне кћери, који пошто узрасту и хљеб стеку не сјећају се ових доброчинства, и опе своје земаљеке богове у старости њиховој оставе, да оскудицу трпе и да уздишу. Проклет онај ко безчасти оца свога или матер своју (Второз. зак. гл. 27. ст. 16.) говори Св. Писмо. А на другом мјесту стоји : „ Човјек који само хрђаву ријеч рече. оцу или матери нека буде осуђен на смрт и . Оваква је строгост старозавјетног закона бнла за непоштовање родитеља. Искуство пак учи нас да казан Божија ранпје или касније чека дјецу која се огријеше према родитељима. Примјер нам је у томе Хам