Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 4 и 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 199

јести, док му није његов најближи комшија Јово Бјелановић што год и какову понуду донио. Имао је једну калу кућицу, једна трошна кола, два стара и мршава коња, а такође и нешто јадног и кукавног покућства, које кад се прсд котареким уредом у Градпшки продавало, свијет се у чуду питао: та, је ли могуће, да је то намјештај једног свештеиикаУ Кућица је за сада само процијењена а све оетало продато, те кад се узму у рачун трошкови око погреба његове супруге, која је умрла прије њега на 15 дана, потом трошкови око његова погреба, затим дуг који покојник има неким трговцима, онда управ изиђе да сва његова сермија не може подмирити дужнике, него су неки пред судом дуг поклањали (на пр. браћа Малићи), и тако двоје мушке дјеце која су остала иза њега осгај у ни начем! Покојник је рођен у селу Стабанџи (у Крајини) 29. јуна 1862. године. Рукоположен је за ђакона и свештеника 14. и 20. јула 1885. од митрополита Саве Косановића у Сарајеву. Најприје био је парох у Бабићима па онда у Стапарима, а у прошлој години по потреби службе буде премјештен на парохпју Драгеље. Од рода оставно је иза себе једну удату еестру и брата „фелдбебла", који станује у Бихаћу и који је одвео дјецу к себи. Јзог да му душу просши и вјечна му памјаш!

•ј* Ђорђе Поповиђ, протојереј, парох модрички.

Овај служитељ Божијег олтара умро је 13. фебруара 1893. г. у Модричи (дијецеза зворничка). Покојник је рођен 1850. године у Мајевцу код Дервенте (дијецеза Дабро-босанска). Рукоположен је за свештепика 26. септембра 1872. год. од митрополнта Дабро-босанског Пајиеија и постављен за помоћног свештеннка

своме оцу Симеону Поповићу протојереју, пароху мајевачком Бурне 1876. и 7-ме године био је као привремени свештеник у Бос. Броду, а послије тога пријеђе у дијецезу зворничку и 4. ог маја 1878. године поставио га је митрополит аворничко-тузлански Диониспје Илијевић за сталног пароха Модричког, а за његову велику ревност у свештеничкој службн произвео га је псти митрополит у чин протојереја ијеееца новембра 1888. године. Покојни прото Ђорђе бпо је вриједан свештеник и неуморнн радник у винограду Господљем, који је само евојом свештеничком службом заузет бпо, те је и ноћу п дању на сваки позив ма кога свог парохпјанина трчао и своју дужност тачно и на задовољство свију својих парохијана обављао, па га је због тога прекомјерни труд п умор прије времена и у гроб отпратио. Иза покојника остала је удова супруга и седмеро дјеце, од којих најстарији син Стево Поповић свршава ове годпне богословију у Рељеву. Покојни прото Ђорђе поред одавнашње болести „задуве" добио је болест у бубрезпма и слезнии од чега је послије 15-то дневног тешког боловања и умро. На Теодорову суботу 13. фебруара ове године, пошто се са комшијама и пријатељима, који су код њега били, опростио, то је отпјевдо почетак српске химне: „Боже правде ти што спгсе" п т. д., н кад је већ неколико пута поновио рпјечи: „и од сад нам будп спас" пспу стио је евоју српску душу. Сахрањен је у недјељу 14. фебруара, а „надгробну рпјеч" рекао мујеучитељ модрички г. Милан Шиљак, коју ријеч у овом лнсту у напрпјед доносимо. На спроводу је било поред 7 свештепика и много благодарног му народа преко 1.500 душа, који су сви жалећи свога доброга и вриједнога свештеника са сузним очима, а болом у души рекли му пошљедње: вјечнаја памјат.

Одговори и поруке од уредништва „Б. X. Источника". А. Д. М. свешт. у Б. Ваша прва бесједа — рсној вам пастви; и ваш примјер нека послужи као 1пто се видили — штампана је у овом листу. и другој во Христје братији у околини, те да и — И остале ваше бесједе и говоре можете по- они чешће се показују народу пред олтарским слати, и уредништво ће пх по увиђавности редом дверима и на сваком мјесту са настирском поуком. У лпсту доносити. Желимо вам обилата плода од Н. А. СВвШТ. КОр. у Т. Срдачна вам хвала наповашег проповједничког и пастирскограда у повје- слатом изводу свештеничких сједница, који је ве!{