Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 224 Б.-Х. ИСЛ као, који ће дати одговор ... Опомињите ! се својијех учител>а, који вам казиваше I ријеч божију; гледајте на свршетак њихова живљеља, и угледајте се на вјеру њихову" (ХПЈ. 17. и 7.). Из свијех овијех доказа св. Писма лако је свакоме увиђети, да Црква Христова т. ј. васелЈенски и помјесни сабори, пастири и учитељи, стубови и свјетила црквена — - имају потпуну власт и право прописивати законе вјернијем, и настојати да се исти тачно чувају и испуњавају; праштати грјехове а непокорне сваком прилшсом исправљати и изводити на пут покајања. И, ваиста сваки, који одбацује њих (саборе и учитеље црквене) не одбацује човјека већ Бога, који је дао свога светога Духа у њих, по ријечима апостола, а још више по ријечима Христовијем, који је рекао: „Ко слуша вас, мене слуша; и ко се вас одриче, мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се онога, који је мене послао". Гдава треЂа Установе св. сабора о посту. На првом јерусалимском сабору (50.) св. апостоли, под руководством Духа светога написаше устав првенствујућијем Хришћанима, по којему ће се владати, као што читамо из дјела апоетолскијех: „Јер нађе за добро св. Дух и ми да никаквијех тегоба вишо не мећемо на вас осим овијех потребнијех: да се чувате од прилога пдолскијех и од крви и од удавл>енога и од курварства; од чега ако се чувате, добро ћете чинити" (XV. 28. 29.). ОвЈје (т. ј. на овоме сабору) св. апостоли установише нови закон, као што расуђује Златоуст; „Христос није ништа установио ии заповпдио у погледу удављеиога и крви". — Дакле апостоли као и њихови пријемници имају право и власт установл>авати законе.

Св. 6

А да је овај закон апостолски служио тада вјернијема да се савјесно удаљују од гријеха, види се јасно из шл>едећијех ријечи: 1.) За то, што се онај закон иазиваше апостолскијем, јер апостоли кажу:,, . . и ми да никаквијех тегоба више на вас не мећемо; 2.) За то, што га навивају потребнијем ваконом, и 3.) из тога, што ап. Павле и Оилах пролажаху градове и предаваху им, да чувају законе и уставе суђења, које су примили од аиостола и стараца. А и 63. правило апостолско то исто најстрожије забрањује: „Који епископ, или презвитер, или ђакон, или ма који други из свештеничког именика, буде јео меса у крви душе његове, или задушено од другијех звјерова, или мрцину, нека се свргне, јер је ово и закон забранио; а ако је свјетовњак, нека се одлучи". .То одрећује и Мојеијев вакон. Но није то одредио само апостолскн сабор, него и други васел,енски и помјесни сабори, на којима богоносни оци, прописујући нове установе и стављајући у дужност својијем вјернијема, да законе чувају, односно да се по њима владају: забрањују сваки преступак под пријетњом свргнућа, одлучења од цркве, а највише анатеме. Дакле јасно је, да црква Христова (т. ј. васељенски и помјесни сабори, сугласност пастира и учитеља црквенијех, који у свему сугласно исповиједају свету православну вјеру) има власт издавати законе. За то је црква и св. посте на основу те добивепе од Христа власти, с обзнром на опште потребе вјернијех устаповила, — које смо дужни тачно и свето чувати, ради опраштања гријехова.