Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 237

пролити — живот свој жртвовати за Христа, тсад би вријеме дошло. И ово су уска врата овог невољног, прнвременога пута, за које се даје небесно царство, коме никада краја нема, а широка врата и пространи пут воде у пропаст. Овдје на овом путу пролазне су и привремене радости, али су тамо вјечне нево.ље; овдје је привремено слатко уживање, али је тамо горко и тужно;

овдЈе Је лахко, а тамо Је тешко и јадно; овдје се јављају тешкоће, као мале и незнатне, али тамо ће, као љути ввијер снаћи све оне, који су зло чинили и не хтјели се кајати т. ј. сва, овдје у животу нашем, по пространом путу чињена лукавства снаћи ће нас и осудиће нас тамо, а та су, као што и ап. Иавле дјелом наводи: Тјелесне сласти, прељуба, завист, свађа, Ј - арост, убиства и т. д.

(Наставиће се).

О

Нове двије закладе српско-православним школама митрополита дабро-босанског Његовог Високопреосвештенства госиодпна Ђорђа Николајевића. политу г. Николајевићу давно је, још прије установе прве закладе у ДалмациЈ - и, иретегла одлука, да сву течевину жрт.вује народном напретку, јер, како нема непосредних нашљедника, како је по пољи божјој остао самохран, то је учпиио нашљедником српски народ, чији је достојан син. Ово напоменусмо, да се у будућности зна та истина: да је Митрополита г. НиколаЈ'евића патриотска свијест, љубав према народу на првом мјесту, а на другом што није имао пресумитивнога нашљедника: једини и ирави узроци што је дао, и што ће, ако га Бог поживи, још давати народу такове аакладе, које ће појединим општинама обезбиједити сриско-праиославну школу, у којој ће се нараштајп васпитавати и осповна знања црпсти, утврђујући сеу вјериправославној и народности српској, и што по који ваљани синови српски имаду и имаће срества, да се на випшм школама изобразе !. Заклада од 9 000 Фор. коју је Његово Високопреосвештенство даровало српско - православној црквеношколској опгатини у Босан. Градишци.

Проникнут скроз патриотичком љубављу, свјестан оног великог задатка, што га у просвјетном свхуету школа врши, без које ни нашем српском народу нема јамства, да бп се могао одржати и напредоватп као народ сачо свој, као достојан потомак својих мученичкпх п великих предака: паш родољубиви г. Митрополит и велики пријатељ српскога иарода у опште, а на по се овог дијела у окупираним провинцнјама, опет Ј *е жртвовао српско-православној гаколи и народној просвЈ *ети не мало п остатак све своје, беспримјерном штедњом очуване тековпне у дугом низу година својег јавног рада у српском народу. Из своје сопствене побуде, ондЈ *е, гдје сам стече увјерења, да је потребно припомоћи, и досадашње закладе даровао је, као и ове двпје садашње најновије. Ничија ту заслуга нити је, нити може ма ко било, иојединац или оиштина, ирииисивати себи у заслугу, да је тобож исиослозао ма коју фундацију; јер лако је докуцати ондје, гдје је вратар будан и готов увијек отворити врата, и припомоћ пружити у колико му то дозвољава његова снага. У Митро-