Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 242

Св. 6

овамо у Бост**^__ко је поштен по срцу, пракпчпн и равборпт прп су|јењу, и савјесан: тај се мора згровити над ннскошћу и беспримјерном појавом: да у нашем српском народу има, на жалост, јавнијех лнстова и недостојних синова, којима обрао допушта да јавно устају н погрдама хоће да омаловаже овако великог добротвора, искреног прпјатеља и поштеног п родољубпвог сина српскога народа! Или, зар свота од 70.000 ф. расхода, учињена на добротворне цијељн, спрам горњега прихода и врло скромнога живота, стоји у сумњнвој раамјери ? Гдје је памети, има ли поштења, има ли родол.убпне свијести код онпх листова и њихових празноглавих назови родољуба и дописника? 0 том нека поштепп н паметии свпјет рече своју, а мн ћемо да завртпнмо ријечпма ЈБеговог Внсокопреосвештенства изговореним пред консисторпјом: „Ето вам чисте исповпјести, коју дадох пе ради својег правдања, већ само да знате, а ја мпрне душе, чнсте савјести, ведра чела и поштена образа* припуштам себе, сав свој живот и рад

Освећење темеља нове српско Варцар-Вакуфј, у н Има већ 11/а годпна од како је наш Впсопреоевештени госп. митрополит Ђорђе Николајевпћ, српски добротвор, својом дарежљивом руком поставио нашу школу на чврсти темељ, даровавши истој своту од 10.000 форинти а. вр., од које своте дозволио је својнм закладпим писмом, да се 3.000 форпнти могу употријебити за градњу пове школске зграде, а 7.000 форинти остаје као неирикосновени школски фонд. Овпм је даром наш Високопреосвештени госп. митрополит не само ослгурао опстанак нашој школп, која је била готова да пропадне, него је уједно ноставио општину уту могућност, да је могла отиочети прицреме за градњу нове школске зграде, Овдашња

оцјеии беспрнстрасне критике и псторпје, и ја је се пи најмање не плашим, па нека се говори, па нека се и јавно ппше и тајпо мпсли шта хоће, ја се на то никада не ћу обзнрати, ннти ће то бити у стању скренути ме с пута на којем сам, а још мање произвести у мени огорчење, па да због песавјести новинара и сокачких разговора, поколеба ее моје родољубље, да ускратим своју руку помоћп потребама мојег српског народа н његове нросвјете!" Ово је једном за свагда дати одговор на сва нападања, па свакојака сумпичења, па ма с које стране долазнла; док је жпв г. Митрополит Николајевић никад више не ће се у јавиости, од ове стране, у овом предмету ни ријеч пустнти, а оволико смо овлаштени да за сад речемо у одбрану истине, јер будућност ће показати: чпј ће се образ срамом жигосати! То нек упамте сви они, којнма је све родољубл.е у празним ријечима, сокачком разметању и невриједном пискарању по јавним лнстовима, а п они новннари, који своју публику таквом храном питају. " . „

иравославне народне школе у здјељу 2. маја 1893. српско-православна општина добила је и дозволу од високе земаљске владе, да може школу правити и прилоге за исту градњу по Босни и Херцеговини за вријеме од једпу годину, дана покупл.ати. На Маргсов дан 25. априла о. г. бијаше оглашено у цркви, да ће се у недјељу 2. маја освјештати темељ и школска зграда отпочети зидати. Овај је оглас произвео неописану радост у православном грађанству. Гдје су год тога дана била'два или три заједно, моглосеје чути, гдје се весело разговарају о школи и школској гра ђевини. Свак жељно псчекиваше дан 2. маја, тај дан оиште нам славе и весеља. У нетак 30. аирила дошао је, на молбу општинс, од Бисокопреосве-