Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

) Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 205

Сршшња га нашљеђује од бабе и матере, она га предаје дјеци својој, а много је придошдо и од других страиих иарода, који су празновјеријем силно заражени. Врачаље дакде и бајање, што га наш народ виаде и употребљапа, иије нтцсло само на 1веговом властитом земллпнту, него је много тога са стране пршсупљено и нз других крајева к нама донесено. Лпјепо је рекао наш многоуважени кн>пжевник г. Стојан Новаковић: „Кад би се цијела ова врста старе књижевности, у којој је такође највише византијскох^а н старога источног, по бо.љтш рукописима покуппла — тек би се поређењем могло дознати, колико је аригиналиога а колико узајмљенога у ономе, што се по народу баје и врача" '). Много је враубинсках чарања, ■ гатања и басана остало у Босни и Херцеговиии од времена Богумила. Апокрифи попа Јеремије (Руси зову: бугарске басне), записи и молптве о тресавицама, пежитпма и недузпма жпве у народу већим дијелом онако „ге1а1,а ге&го 1 ', а гдје гдје чува се јотп и по који рукоппс, но „што рукоппси ове врсте тагсо ријетко до науке допиру, каже г. Новаковпћ, зиак је колико се још по народу чувају и колико је до скора јака била вјера у гатње њихове". У овакпм апокрифима има молитава од главобоље, од бола у носу, од море, впле, вјештице, од урока, течења крвп нз носа, од црва у зубу н т. д. Много су народпог празновјернја прибнл.ежнли Вук С. КараџиЛ 2 ) Вук ВрчевиЛ 3 ) п др 4 ), а има га п по пекнм нашим белетристпчним листовима 5 ). Вук Врчевић

х ) Примјери КЉИЖ0ВНОСТИ и језика старога и срискословонскога. Биоград 1877. 2 ) „Живот и обичаји народа срнскога". Беч 1867. 3 ) „Народно сујевјери1с или врачање, слутњаибајате". 4 ) „<1»исика" ДтднС тоикокнчд. 1 >УДим 1808.; „Живот. и обичаји С]>ба Граничара". Н. Беговпћ. •■) „Глас Иарода"; „Јавор"; „Србадија"; „Босанска Вила"; „ХрншЛански Вссник".

подијелио Јв народно празновЈерије, сакуп.ћено по Боци Которској, Црној Гори, Далмацнјн и Ерцеговннн, на врачање, слутњу и бајање. Па тако се може и данас народно празновјерије дијелити. У нас су многобројна чаровања о годишњии празницима: о Божићу,Богојавл»ењу, Ђурђеву, о Цвијетима, Духовима, Ивањ-дану; у младу педјељу, сриједу и петак прије сунчана нсхода; код вјеридбе и жепидбе; код роди.ље и доиље; у свнма гранама газдинства и привреде; а најобичпији су чаробни лијекови од злнх душа. Ко још није чуо да народ говори о уроку, сугребу, невидовним боловима, вртоглавици и сјеку у глави, о прострељеном и надошлом, о учињеном и суђеиом, о ономе што се ваља н што се не ваља и о ^аволским маштанијама (прпвиђењима). К тому ваља ирибројати вјеровање у виле, вјештице, мору, вукодлака, кугу, гвозденбабу, аждају, змаја, мађионпка и т. д. Оминозни знацп могу се показати: на сунцу, мјесецу, звијездама (особито на репатици), трусу земље и т. д. Из зоологије најчешће: на мачку, зецу, лисицн, на неким птицама н. пр. домаћим кокошкама, ласти, кукавици, шареном детлићу, ждраловима, соколу, гаврановима, буљипи, кукувији, и т. д. Од инсеката: иа куцалу или ковачу (АшЉшш рег^шах) буби мари (СоесшеИа нер^етрн псСа^а), мртноглавцу или вукодлаку (8рћупх Ајгороу), на вјештицама (КосШае) и пјештцима (Сгеоше|.гае). Из билињског свијета: на ивањском цвијећу, босиљтсу, папрацу и др. Ив мпиералогије: на олову, коситру, соли и т. д. Баба Мара тврди и доказује, да је ноћу вндила. како њена комшиница баба Перса по канаиу доји краве чак из девете парохнје, н то кроз трам, око кога је капап омотала. Уна н то, како ова или она вјештица у селу, често јаше свога