Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б .-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 263

бедренице; лиј епо су отесане, те чпне узак, а дуг сандук — бива гроб људскп, но без поклопнпца, до ли ћемера на гробници. У том гробу лежаше неки светац, док га Омамбеговићи не продадоше. То би овако: На Царинама стајаше стара беговска породица — ОмамбеговиБи. Они бијаху силни, а страшно богати. ЈБихове не само да бпјаху Царине, но велики дио и поља требињскога, а њивс на којима је данас војнички логор, остадоше „Омановића њиве", и ако су их давно продали. Тако ти онп бијаху чувени и свачим гани! Но како стари кажу: „Хаво не мирује; он нпт' оре ни копа; но гледа како ће човјека цреварити!" тако ти и наше ()мамбеговиће превари. Они узму онога свеца, однесу у Дубровник, и продају га за боцу дуката. — Узму дукате п врате се кућн; а светац на евоје мјесто! Они га опет узму и однесу у Дубровник, те продају, као и прво за боцу дуката. Они оиет кући; а он на своје мјесто! Трећом угме стари Омамбеговић свеца, однес-е у Дубровник и прода га, као и прије. Но сад га Дубровчани преваре: даду му боцу Жј/Аака (чангрљина), а на врх успу неколико дуката. Он узме бону и оде кући. Кад је био испод котКеле 1 ) стигне га светац и ухвати, па му рече: „Шта учини од мене; шта ти јаскривих, те ме продава ?! Буд ме два пута за дукате продава; а што ме трећи пут за жућаке продаде, да од Бога нађеш! Хајде! до сад сте се Омамбеговићи звалн, а од сада Омановићи!" . . . Ту гл светац удари и нрокуне, те једва кући дође и у тешким мукама издахне. Шта светац рече, то и би. Сво имање испродаваше; прозваше се Омановићи, те данас јадно и кукавно зкиве, да горе не може никако ни бити. Још их је двије, три куће, а самн они провлпњу свога прадједа, што их у несрећу баци. Но ипак се уздају у ријечи, што их светац под кошћелом изрече староме Омамбегу; а то да ће им се имаље повратити, док се одређени број кољена изреди. Но на колико су кољена проклети, тачан број нијесам могао ухватити. — Само је — веле — готово изаћи! *) Тако сс 8ово мј.есто на југу од Царина ; а ниже данашње кјћа Луке Иетгсовића, гдје је оно дрво — „7ШиЛела", под којом су прије теФериче чинили и о 'Вурђеву дне луу.Ђанке заметали и веселили се. Сада се туда војници вјежбају (талуме).

Тако су Омамбеговићи проклети, па тешко ономе, кога куну; јер како но веле: „Није лијепо, ни кога много благосиљају, а камо ли куну !" па још светац! Клетва их сустиже, а доиста је грозна. 0 њој ће ти свак у Требињу причати, па био Хришћанин или Мухамеданац. Светац се више није вратио на старо мјесто. Говоре, да су га касније виђали више кућа у шкрипу и за руку узимали, хтијући га опет донијети на старо мјесто. Но он је и отален побјегао, те је више Рупјела у Кочуну негдје у пећини сакривен. Болесници су и даље над пећину ишли и ако није бнло свеца у њој, а и дан данас иду. Ту лежу и беру свакакве траве за лијека и њима се лијече. А Мали Тичић. кад је купио кућу ц врте од Омановића, те прешао на Царине с Крша између цигана, хтијући и он своју жену сакрити, као и Турци, покрије купом (цријепом) гробницу, обијелн је и објеси у њу кандиљ. Сваку је вечер налијевао зејтина у кандиљ и палио га, мислећп да ће се тако светац повра тпти. Но како свеца не би, он прије двије године престаде кандиљ палити, велећи: „Што ћу га палити, кад свеца нема!?" — Ту скоро прекрпвајући кућу, и купу скине, те је сада „јама", како је народ зове, опет зануштена. * Народ говори, да је ондје био манастир. И ааиста има трагова манастиру, или бар цркви. Доста је већ ондје нашао предмета неки жупљанин Жеравица, који ће бити од кандила и сличних уреса црквенпх. Ти се предмети уз неке римске и дубровачке новце налазе код сина му Крста Жеравице, ципелара у Требињу. Ја сам их гледао, те ће и сада код њега бити, ако их није гдје нослао или продао. Он их је нашао, а и његов отац, како рече, копајући врте и ровећи зидине. Но и други су ту налазили новаца, а и сада налазе. Пошљедни пут, када сам то мјесто походио у друштву са госпођом Милевом Ружића и и госп. Васом Бабићем, дао ми је Васо једну римску пару ту, велпчпне је колико но новчића. С једне је стране лик владаоца под шљеме^ом и натписом наоколо: „1ШВ8 ЕОМА". С друге је стране — „вучица" и под њом — „диоје голо дјеце", Ромул и Рем, те сисају. Над вучицом су двије „звијезде", а она и дјеца почивају