Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 209

им се полету мисли п ијештини излах ања, али пије им ни на ум падало да мпсле, да се ту садрже она божанска правила и вапопијести, по којијем човјек Хришћанин има да живот спој у110})аг!.љ;ц да та правила срцем усвоји и да н.има душу своју проникне. Живећи у данашљем свијету, и запремљен сваковрспијем бригама сједне страпе, а с друге снаковрсннјем забавама, човјек о томе управо и не може без цркве да мисли. Само је црква кадра да поучи човјегса, шта св. писмо казује о души човјековој, о искупљењу љеговом, о начину како ће се он удостојити тог искупљења и како ће до блажепог вјечног живота доћи. Само цркна је кадра да разјасни човјеку божанске тајне, које се садрже у св. писму. Само црква је кадра да му изложи и протумачи спе јеванђеоске заповијести и сву спагу шихову, и само она може да га сачува од честог преступања тих заповијести, те тијем од немииовне вјечне пронасти. Казао сам, а сада понављам, даје без цркпе немогућно разумијевати св. пнсмо у православном емислу и у опће познавати га, као што треба. И према томе, као што сам прије рекао, тако н сада кажем, да је никакав разлог оиијех, који нстичу тобожње своје поонавање св. пасма да оиравдају, зашто у цркву не долазе. И још нам један разлог неки наводе, за што у цркве не иду. Казују нам: шта ћемо у црквн, кад проповиједи нема, а остало што тамо бива ми већ знамо ? Морам одмах признати, да ј е на жалост потпуна исгина, да се код нас ријетко чује у цркви проповијед. Још тога нешто бива но селима, а у варошнма и градовима слабо. Али то још није никакав озбиљни разлог, да се не иде у цркву на службу. „Дом божји дом је молптве", казао је Исус ј Христос, и дакле радн молитве треба до- |

лазитн у цркву, независно од свега другог. То Бог заповиједа, а то је н природна потреба душе наше. За што су установљене службе цртсвене? Осим другога, о чему нас јеванђеље учи, црквене су службе установл>ене, да се вијерни заједнички моле Богу о миру свега свнјета, о добром стању свију цркава и да се сне саједине, о цркви и о свијем онијема, који у њу побожно долазе, о свештенству и о властима; да се Вогу моле за све градове и за све впјерне, који су у њима, за добро и нзобиље земаљскпјех нлодова, за путннке на мору и на суху, за болбснике, за оне. који непрапедно страдају, и да нас Бог по милости н светој вољи Својој спасе и сачува од сваке бпједе и невоље, — да нам даде, да све вријеме паше проводимо свето и мирно, да нас вазда чува наш анђео храиите.љ, да можемо увијек помоћу ТБеговом богоугодно живјети и довршити по хришћански живот наш. Па ако су, изме!ју другога, за то устаиовљене службе црквене, и ако је ради тога дужан сваки истинити Хришћаннн у цркву ићн, тада ја питам, да ли се смије прекршнти заповијест Божја и занустнтн да се нзвршн ова света хрпшћанска дужност просто с тога, што сваке црквене службе пема свештеничке проповиједи? При томе, ако те проповиједи не бива на свакој служби, није сва кривгца свештеннка, него ваша, моја драга браћо 0 Божпћу, о Уск[)су и о другијем већијем годовнма обично ироповијед бива. А не бива на недјеллшјем службама, и кад су мањи годови, зиате за што? За то, што се о већијем годовима скупп више народа у цркви, те је п свештенику мило проповиједати; а иа обичнмјем педјељнијем службама свештеник нема просто комо да нроповиједа. Од неколнко стотниа народа ? што би могло и треболо да у не-