Босанско-Херцеговачки Источник

В.-Х. источник

Стр. 401

брака, пего и тројебрачници" х ). Питање је ријешено саевим према правилу и пракси наше православне цркве, а да поткријепимо то, ево и ових доказа: „Посљедовање о двојебрачнима — вели Константин Николкскж — свршује се, кад жених н невјеста стуиају у други или трећи брак" 2 ). 11а онда на другом мјесту читамо: „Жених, удовац по првом или другом браку, и невјеста, удова по прчом или другом браку, вјенчавају се по посљедовању о двојебрачнима" 3 ).

!) „ Гласн. правосл. далмаш. истр. еиархије и Год. I. бр. 7. стр. 61. Задар, јули 1893. 2 ) Пособ. к-к изуч. уст. бослуж. правосл. церкви. стр. 690. 3 ) Н. Силћчжкок-к. Практ. руков. при отправ. приход. треб-ћ. стр. 79.

А што се тиче полагања вијенаца, при вјенчању тројебрачних вриједи исто што и код двојебрачника 4 ). Одговор, дакле, на стављено питање ово је: „При вјенчању стоји жених десно, а лијево до њега, невјеста. Кумови су позад њих двога. — Кад се облази око стола (налоња), кумови држе вијенце, а свијеће брачници сами у лијевој руци. Свештеник иде први, за њим брачници, а за овима кумови. Другобрачнима мећу се вијенци на главу као и првобрачнима, а не на рамена. Трећебрачне вјенчај по чину „пос/1'кдо= кднУа ш ктороердчик!^", а вијенце мећи им на главу. Златоје. 4 ) А. 0. Хоиндцкш. Практ. руков. дла Сваир,. при соверш. св. таинств-к § 65. стр. 57.

Усјечеље главе св. Јована Крститеља и иредања о њој.

Превео с ру 0 околностима мученичке смрти св. Јована Крститеља сагласно нам прхшовпједају св.јеванђелисти: Матеј (14, 1.—12.), Марко (6, 14. —29.) и Лука (3, 19.—• 20.). Проповиједннк покајања, ватрени поборник закона и обличител. неправда човјечијих— за јавно изобличење Ирода Антипе (старјешине галилеј скога) због протузаконитог живљења са женом брата му Филипа још за живота посљедњега, — бјеше на заповјед Ирода у окове спутан и бачен у тамницу у кули Махернској. Но није дуго у оковима стењао проповједник Божји. 32. године по Христовом рођењу — у доба безумне своје гозбе — Ирод, да би испунио своју заклетву и молбу кћери Иродијадине Саломпје: да јој о слави даде главу Јованову — заповједи једном од својих тј елохранитеља усјећи главу Претечеву. Тј елохранитељ дође у тамницу и објави сужњу царску вољу. Праведни муж мирно се покори својој судбини, те својом мученичком смрћу предвари драговољну смрт Спаситељеву исто та.ко, као гато је прије својим рођењем и проповједи предварио долазак Месијн

ског: ЈХ. Б. на свијет. Кад је усјечена глава била донесена у собу гд]е је гозба обдржавана, и на бљуду (чинији) предана бестидној играчици Саломији, то Иродијада осветљиво узме у своје руке свештену главу и иглом почне бости језик, који је тако смјело изобличавао њезина безакоња. За убијство Крститељево ускоро је правосуђе Божје казнило Ирода и безбожну матер с ћерју. Не за дуго иза тога, Ирода Антипу оклевета брат Иродијадин Ирод Агрипа пред римскијем императором Калигулом због издајннчких намјера против Римљана, те буде лишен своје власти и имања и послан у затвор у Лпјон, а затим у ишански град — Илерду. Иродијада с ћерју пратила је прогнаника и претрпљеше ужасну смрт. Безаконика Ирода и Иродијаду живе прогута земља. А што се тиче Саломије, она је овако скончала: једном у зиму прелазила је она по деду преко малене ријеке; уједаред усред ријеке провали се под њом лед и она упаде у воду до врата тако, да јој је лед јако притиснуо врат и одијелио јој главу од трупа, који је брзо пошао