Босанско-Херцеговачки Источник

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 421

Напријед мора увијек Ако побједу жели, Тако и свето Писмо Свакоме од нас вели. Свештеник сваки мора Пред паству први стати. Устреба л' — када било За паству зкивот дати . . . Па који тако ради, Са правом може рећи: „Ја сам живио славно, А сад Лу у гроб ле(1и и !. „ Све своје, шшо сам им'о Роду сам моме дао Кад видим среЛан народ Није ми мријет' жао и . „С" Ђогом остајте људи, С Богом премила мајко, 0, домовино свеша Моје сунашце жарко!\ и

* Ој, Србине Побратиме, Свештениче, Наставниче! Јово драги . . . С' тобом ув'јек брата ево, Пл' плакао, или пјев'о . . Гледам, гледам, видим тебе, ЈБубим слику поред себе . . Мртва слика Српског мученика! Ал' дух живи, срде врело ЈБубав пламти — ој, весело! Љубав живи . . Љубави се свако диви . . . — Кад ћемо се пољубити, Загрлити И за здравље запитати ?. Дал' на земљи, ил' онамо . . ? — Загонетка, то је само!!! . . * * * Тешко бреме на мени је, Ад' срдачно ја га иосим . ,

Све за Христа и за народ Ја^светињу ову носим! Са презиром многи гледа Свога српског свештеника . . И ја, ево сада ступих, У ред тијех мученика. С' крстом часним и Србуљом, Да у народ слогу сијем, Позивам их у братинство — Никоме се ја не кријем! Да чувају српско име, Свету вјеру православну, Да се моле Вишњем Оцу И по ноћи — и у дану . .

Искупљени српски народ Свети Саво благосиља . . Ох, та срце — српско срце Свако с' пуни светог миља . . . Брат до свога брата стао, Руке дигли у вис горе Су три прста заклињу се И овако они зборе: Еван/јељсм"' куну Ти се Мили српски синци Твоји, 0, благослов озго пошљи\ Ево брашац с брашом сшоји"..

Ох, та сан је, сан је ово Али, кад ће јава бити; Када ли ће братац брату Око врата руке свити ?!? То је оно . . За чим сваког Мора срце, да заболи . . То је оно, за чим Србин Увијек се Богу моли . . . Да завршим, јер ми срце Неће пјесме да поп'јева А, око мн — моје младо Грозне сузе сад прољева . . . Ах, опрости мили брале! Што т' на очи сузе гоним; Јер када ми народ плаче . . И, ја за њим сузе роним!! . . Фоча , на Крстов-дан 1893. г. Марко С. Поповић, учитед. а ђакои,