Босанско-Херцеговачки Источник

БОСАНСКО- (

Мјесечни духовни часопис за црквенопросвјетне потребе српско-православног свештенства.

Свеска XII. Сарајево, Децембар 1893. Година VII.

Власник: АЕМ. Консисторија.

Број 2880. Архијерејска Пречаспом сржко~иравославном свештенс• Духовна власт освједочила се је пз многих записника свештеничких сједннца но иегсим протопрезвптератима Наше простране Епархије, да свештеннци нијесу ставл>али на дневни ред својпх сједнпца: проиобијсдањс слова Божијег у храмовима, и иоучавање џарохијана у вјери и дужностима хригиЛанскнм, нити су ту неопходну дужност свога пастирског рада пстпцлли, И о томе се савјетокали; као н то, које мане треба из народа пскорјењавати, и бесједом осу1јиватп. Осим тога духовна власт имала је прилпке у току неколико година чешће пута чути, а и од некпх страна и службеио и приватио добпјала је и добпја извјешћа: 1) Да у многим парохијама, у којима се цркве налазе, због немарности духовиих пастира, ријетко кад да се недјол.ом и празником из уста свештеничких чује

Уредник: Ђ. Петровић, протопрезвитер.

I посланица тву обојега реда Дабро-босанске Еиархије. проповијед, нли бесједа, особнто онда, кад највшие народа у цркву до^е па молптву, па то било у селп.ма, или варошима и варошицама. 2) Да има парохнја и црквп, у којима никад народ није чуо бесједе п нроиовиједање рпјечп Божнје, те у тнм парохпЈама „Христово стадо од глади гине, или по отвореној паши лута". Ово нас је пемпло дпрнуло, а понајвнше жалимо на многе свештеинке Наше Епархпје, који ие слатрају аа своју свету дужност проповпједање слова Божнјег, п учење н васиитавање својпх парохпјана, п младога српског подмлатка у духу релнгпјозно-моралном. Нпје ли то грдии иазадак? није лп то вслпка срамота за иаше свештепсгво, и сарадннке у вннограду Господњем? нпје ли то ирсвелики грпјех иа дуиш сваког настпра духовне пастве своје?