Босанско-Херцеговачки Источник

Стр. 1б

Б-.Х. ИСТОЧНИК

Св. 1

СЗ кссм ^ тда (Иати, рождшад вгк^ гел \= ј н к8д8||ма излж / И $ки, т(ск копУгсфи^х : Тк1Х*к, скАт-кишн слоко, нун-кшнЕЕ 1Ц11ЕЛ1ШИ | *Т ,|/Шл8'м (Кон. акат. пресв. Богородпце). приношжп, а' всак1а изкакн наиасти кск^-к, I (Наставиће се).

ПРАКТИЧНО РУКОВОДСТВО како треба саборно служити св. литурђију са ђаконом и без њега. По Ј. Кутепову и другим изворима, написао: Златоје. „Када пеколико свештенЛка хоће да саборно служе св. литурђмју, дузкап је најстарнји меЈју њима свакоме предходно казати: на коме ће се мјесту који поставити, када ће и који „козглдск " говорити,

како ће се срвишти „/идл кш крд-ћ 1 ', који свештеници и у које вријеме, послије еванђеља, откривају илитоп и три стране св. антиминса — двије побочне и дгњу, а који и када откривају осталу горњу страну св. антиминса. Исто тако вал>а казати; како ће се свршити „кмикји к^од^к", ко ће и шта да говори, како треба свршити брацко цјеливање на „козлкжи/И-к дрбг-к дрВгл", тко је дужан свршити молитву и подпзање руку, како се приступа к примању св. тајне тијела и крви Христове, на коју страиу св. прпјестола одлази свештеник са св. тијелом и т. д. Не зна ли који од свештеника гдје ће стати, шта ће чинити и како ће се владати кад саборно служи, тада је неприличпо и онима који с њиме служе, а и онима који га са стране посматрају. Ту се рађа плашљивост, непоуздање у свој рад, мијешање, прекидање у молитви, ту трпи срдачно сазидавање вјерни^ а у људи промјеплива карактера, рађа се чак и досада и несношљивост". Ето тако каже отац Јовап Кутеиов и није другчије. 1Га опет нитко не би могао да замјери неким нашим свешге-

ипцима, који нпЈесу имали прилике да саборно служе, па да то науче. Мпоги је, можда, осјетио како му је тешко кад служи у трој е, а што би било, да којим случајем мора литурђисати с пет и више свештеника?! ГГраксе нема, књиге су скупе, а на српскоме језику готово да их и нема. Нема тога, нема нп замЈ *ере! Другчпје је то на богословским факултетима. Тамо је, покрај стручних књига, још и прилике да се сваки свештеник, прнје пего је чнн примно, практичпо извјежбау отправљању својих свештенослуЖитељских дужности 1 ). Моја ј *е скромна жеља, да овим радом — уз оно што је у Служебнпку и његовом ,,Изк"кст!10 о^чнте/ШО/ИТ*." наведено — припомогнем нашем свештенству, па за то. браћо, вама посвећујем труд овај. Прочитајте п колико вам устреба корнстите се њиме, а мени ће мило бити, ако вас будем могао и у напредак послужити. А. Саборно служење са ђаконом. ^Начинашелне' 1 молитве. Читање Т начипашелних " молитава пред царским вратима бива овпм редом. Ко на којој ' страни пријестола стоји, на тој " страни излази и улази у олтар. Старнји иду напријед. Ставши пред царским дверима поклоне се три пут, читаЈ *у тачно онако и оним редом, како Ј *е у Служебиику написано г ) „Сриски Сион и . Год. Ш. бр. 42. стр. 665.